Izazovi pred Vučićem: Od protesta, preko Kosova, do sankcija Rusiji

Na spoljašnjem planu - Kosovo i sankcije Rusiji. Na unutrašnjem - protesti sa kojih se traži odgovornost vlasti nakon masovnih pucnjava.

To su otvorena pitanja sa kojima se ovog proleća suočava vlast u Beogradu na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Svetski mediji su demonstracije koje više od mesec dana okupljaju desetine hiljada ljudi na ulicama Beograda opisali kao najveće opozicione proteste u Srbiji od dolaska Vučića na vlast 2012. godine.

U isto vreme, na severu Kosova se ne smiruju tenzije, koje su u opštinama sa većinski srpskim stanovništvom prerasle u nasilje.

Krizu u odnosima dodatno je podgrejao slučaj kosovskih policajaca koji se nalaze u pritvoru u Srbiji, o kojima Beograd i Priština daju kontradiktorne informacije.

Evropska unija i SAD, koji posreduju u dijalogu između Beograda i Prištine, pored poziva na deeskalaciju, pred Srbiju postavljaju i zahtev za uvođenjem sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Uz ocenu da su tenzije na severu Kosova i odnosi sa Prištinom "rutinska situacija za Vučića", Tobi Vogel iz nevladinog Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina smatra da su protesti trenutno najveći izazov za vlast u Beogradu.

"Imam osećaj da su predsednik Vučić i njegova vlada veoma nervozni zbog antivladinih demonstracija, pa bih mislio da im je to glavni prioritet", dodaje.

Tenzije na Kosovu blokirale dijalog Beograda i Prištine

Pregovore o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, pod okriljem Evropske unije i uz podršku Sjedinjenih Država, zaustavili su incidenti na severu Kosova koji su otpočeli krajem maja.

Dok su predstavnici vlasti u dve države razmenjivali optužbe zbog situacije u četiri severne kosovske opštine, a međunarodna zajednica zahtevala deeskalaciju, tri sedmice kasnije došlo je do novog slučaja koji je podgrejao tenzije na relaciji Beograd-Priština.

Tri pripadnika policije Kosova su od 14. juna u pritvoru u Srbiji.

Njihovo puštanje u dva navrata tražio je i Stejt Department, ali vlasti u Srbiji te zahteve za sada ignorišu.

Dok su za Beograd oni uhapšeni "duboko" na teritoriji Srbije, Priština tvrdi da su kidnapovani na severu Kosova dok su bili u redovnoj patroli na granici.

Tužilaštvo u Srbiji ih sumnjiči za nelegalno držanje oružja.

Istovremeno, ne smiruje se situacija u četiri opštine na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom – Leposaviću, Severnoj Mitrovici, Zvečanu i Zubinom Potoku.

Lokalni Srbi u tim opštinama, predvođeni vodećom partijom Srpskom listom, više od tri sedmice protestuju protiv ulaska novih gradonačelnika u opštinske zgrade.

Pre toga su bojkotovali lokalne izbore 23. aprila, na kojima su za gradonačelnike izabrani kosovski Albanci.

Tenzije su 29. maja eskalirale u nasilje između pripadnika Misije NATO-a na Kosovu (KFOR) i demonstranata. Tokom nemira je povređeno 30 pripadnika mirovnih snaga i 52 osobe srpske nacionalnosti.

Marko Prelec iz međunarodne nevladine Krizne grupe ističe da je glavna uloga Beograda na severu Kosova da "postavi granice" koje lokalni lideri treba da poštuju, ali da Srbija ne određuje osnovnu orijentaciju lokalnog stanovništva.

"Nedavni protesti protiv postavljanja gradonačelnika Albanaca, na primer, bili su i istinski narodni protesti, ali i protesti u kojima su organizovane kriminalne grupe igrale važnu ulogu", ocenio je on.

EU i SAD su pred Srbiju i Kosovo izneli plan za izlazak iz krize, a premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvani su u Brisel na pregovore.

Plan, pored ostalog, podrazumeva i vanredne izbore u četiri severne opštine na Kosovu, uz učešće Srba na njima, bez preduslova.

Američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je 16. juna izjavio da se od Srbije i Kosova traži da da daju doprinos regionalnoj stabilnosti, a da će oni koji ne žele partnerstvo "snositi posledice".

Brisel i Vašington, pored deeskalacije trenutnih tenzija, pozivaju i na primenu svih do sada postignutih sporazuma – uključujući i poslednji dogovor iz Ohrida, koji su Kurti i Vučić postigli u martu ove godine.

Marko Prelec ukazuje da dogovor iz Ohrida nema vremenski okvir za ispunjenje. Kako kaže, čeka se da Priština započne formiranje Zajednica opština sa srpskom većinom, što je obaveza još iz 2013. godine.

"Dakle, Srbija je de facto isključena, sve dok Kosovo ne preduzme neke ozbiljne korake ka uspostavljanju odgovarajućeg nivoa autonomije za Srbe, to je jednostavno. U ovom trenutku, izgleda da Priština to ne planira da uradi, što otežava optimizam u pogledu ispunjavanja Briselskog i Ohridskog dogovora u skorije vreme", dodao je.

Tobi Vogel smatra da je Vučić, u pogledu odnosa sa Kosovom i ispunjavanja dogovora, od EU i SAD dobio "slobodnu propusnicu da se ponaša kako hoće".

"Prva akcija Srbije posle Ohrida bila je glasanje protiv pristupanja Kosova u Savet Evrope – jasno, nedvosmisleno, neosporno kršenje dogovora. Ipak, tada nije bilo nikakve negativne (međunarodne) reakcije", ukazao je.

Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je tada da su briselske institucije "primile na znanje" da je Srbija glasala protiv prihvatanja aplikacije Kosova za članstvo u Savetu Evrope.

Stano, međutim, nije želeo da odgovori na pitanje da li EU ovo smatra kršenjem sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

'Antivladin ton' protesta i 'istinsko nezadovoljstvo' građana

Od polovine maja 2023. vlast u Srbiji se suočava i sa masovnim protestima građana.

Demonstracije, na koje je pozvao deo opozicije, počele su nakon dva masovna ubistva u osnovnoj školi u Beogradu i u okolini Mladenovca u kojima je stradalo 18 osoba.

Tobi Vogel proteste opisuje kao "izraz istinskog narodnog nezadovoljstva vladajućom elitom i kulturnom i političkom atmosferom koju su stvorili".

Marko Prelec ističe da su protesti, koji su počeli nakon masovnih pucnjava, poprimili "širi antivladin ton, kanališući širok spektar frustracija prema vladajućoj stranci i predsedniku Vučiću".

Nezadovoljni reakcijom vlasti, demonstranti na protestu, između ostalog, traže zaustavljanje medijske promocije nasilja i smenu ministra policije Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.

Predstavnici vlasti odbacuju većinu zahteva ocenjujući ih političkim.

Premijerka Srbije Ana Brnabić ponudila je 7. juna ostavku, navodeći da su vanredni parlamentarni izbori rešenje za krizu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pozvao opoziciju na razgovor navodeći da će, ukoliko se ne odazovu pozivu, uslediti izbori.

Predstavnici opozicije su naveli da ne žele izbore pod starim izbornim uslovima.

Vogel smatra da se zahtevi organizatora protesta mogu tumačiti kao "zahtev za demontažom Vučićevog sistema".

"Prevremeni izbori neće dovesti do toga, s obzirom na slabost opozicije i režimski uticaj u medijima i javnom životu", ocenio je.

Šta kažu građani?

Za Slobodana iz Beograda dva glavna izazova za vlast su "pritisak na unutrašnjem planu" i tenzije na Kosovu.

"Ni sa jednim ni sa drugim Vučić ne zna šta bi radio. Nema on rešenje, čeka da prođe", rekao je.

Upitan šta bi za njega bilo rešenje, Slobodan odgovara:

"Novi izbori bi možda doneli neku novu podelu snaga na unutrašnjem planu, a da li bi to bio izlaz, to tek treba da se vidi. Šta bi ti ljudi koji bi možda osvojili vlast mogli da urade", dodaje.

Tenzije na severu Kosova su, prema oceni Vesne iz Beograda, najveći izazov za Vučića "zato što je tamo kritično".

Beograđanka Nada kao prioritet izdvaja proteste.

"Prvo (Vučić) da posluša i da ispuni zahteve, a posle da se razmišlja za dalje", ocenila je.

"Sve su izazovi za njega (Vučića), a rešenje je da se sve menja iz korena. I vlada i predsednik i sve. Da se krene ispočetka", istakla je Anđelka.

Na poslednjim opštim izborima koji su održani u aprilu 2022, Aleksandar Vučić je osvojio novi predsednički mandat sa skoro 60 odsto podrške.

Ipak, njegova SNS zabeležila je slabiji rezultat nego ranijih godina. Dobili su 43 odsto glasova, odnosno 120 od 250 mesta u parlamentu.

Na prethodnim parlamentarnim izborima 2020, koje je veći deo opozicije bojkotovao, lista SNS "Aleksandar Vučić – Za našu decu" imala je 60,6 odsto glasova.

Stav protiv sankcija Rusiji za sada 'bez ozbiljnih posledica'

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Evropska unija poziva Srbiju da se uskladi sa spoljnom politikom Brisela i uvede sankcije Rusiji.

Beograd je do sada to odbijao to da učini.

Srbija je, uz Tursku, jedina država kandidat za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji, iako je glasanjem za rezolucije u Ujedinjenim nacijama (UN) potvrdila da osuđuje invaziju.

Tobi Vogel ističe da je Srbija do sada uspela da izbegne bilo kakve ozbiljne posledice zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji.

Podseća da su u medijima objavljeni navodi da je Srbija počela da isporučuje oružje Ukrajini, te da se Zapadu u ovom momentu to čini važnijim od sankcija.

Nakon medijskih navoda o oružju iz Srbije koje je završilo u Ukrajini, zvaničnici su negirali da je država, od početka ruske invazije na Ukrajinu, dala dozvole za izvoz oružja u Ukrajinu i Rusiju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 6. juna za Fajnenšel tajms (Financial times) da se ne protivi tome da njegova zemlja prodaje municiju posrednicima koji je isporučuju Ukrajini.

Marko Prelec smatra da je za Zapad od sankcija važnije "sve što Srbija čini" da podrži Ukrajinu, ocenjujući da je Vučić bio "kristalno jasan" u podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine.

"Sankcije bi bile uglavnom simboličan gest. Sve dok Srbija pomaže tamo gde vredi, mislim da će pritisak biti mali", dodaje on.

Iz Brisela nisu odgovorili na pitanja RSE da li su vidovi podrške Srbije Ukrajini važniji od uvođenja sankcija Rusiji i da li i na koji način EU planira da pojača pritisak na Beograd kako bi promenio stav prema Moskvi.

Stav Srbije protiv sankcija zvaničnici pravdaju pre svega podrškom Rusije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN po pitanju Kosova, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje.

Kao drugi razlog navode zavisnost Srbije od ruskih energenata.

Beograd je ostavio otvorenu mogućnost da odluka o uvođenju sankcija Rusiji bude promenjena, ako srpska privreda i građani počnu da trpe nepopravljivu štetu.

Evrointegracije 'na čekanju'

Zbog neusklađivanja sa spoljnom politikom EU Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o članstvu od decembra 2021. godine.

Tobi Vogel smatra da se stav vlasti o Kosovu i sankcijama Rusiji ne mogu odvojiti od stanja na polju vladavine prava u Srbiji.

Odnosno, kako je rekao, nedostatka vladavine prava i "gušenja" slobodnih medija i građanskog prostora.

"Sve dok se tu (na polju vladavine prava) ništa suštinski ne promeni, ne mogu da vidim veliki napredak", ocenio je on.

Marko Prelec ocenjuje da je proces proširenja EU u stanju neizvesnosti, pre svega zbog rata u Ukrajini.

Za pokretanje procesa, kako ističe, pored završetka rata, potreban je politički konsenzus u Briselu – izmena procedura i promena mišljenja država članica koje su skeptične po pitanju proširenja.

"Povrh toga, mislim da će u osnovi Srbija morati da izgleda kao država koju će ostatak EU želeti. To sigurno znači poboljšanje u vladavini prava, ali i mnogo toga drugog, počevši od dobrih odnosa sa susednim zemljama – uključujući Kosovo", zaključio je.

U poslednjem godišnjem izveštaju o napretku Srbije u polju vladavine prava, Evropska komisija je ocenila da je potreban dalji rad i politička posvećenost na produbljivanju reformi.

Srbija je do sada otvorila 22 poglavlja u pregovorima, od ukupno 35. Privremeno su zatvorena samo dva.