Naglo povećanje kamata u Turskoj, zaokret u ekonomskoj politici
Turska centralna banka drastično je povećala kamate u četvrtak, 22. juna, signalizirajući zaokret ka konvencionalnijim ekonomskim politikama za suočavanje sa visokom inflacijom nakon kritika da je pristup predsednika Redžepa Tajipa Erdogana doveo do znatnog rasta životnih troškova.
Banka je podigla svoju ključnu stopu za 6,5 procentnih poena, povećavši je na 15 odsto.
To je prvo povećanje od marta 2021. i dolazi nakon što je Erdogan imenovao dva zvaničnika međunarodno ugledna na čelo banke i ministarstva finansija.
Povećanje kamatnih stopa je pokazatelj da se zemlja udaljava od Erdoganovog neortodoksnog uverenja da se smanjenjem kamatnih stopa bori protiv inflacije.
Tradicionalna ekonomska teorija sugeriše upravo suprotno, a centralne banke širom sveta brzo su podigle kamatne stope kako bi se borile protiv rasta potrošačkih cena — uključujući nekoliko odluka širom Evrope u četvrtak, u rasponu od Banke Engleske do Švajcarske.
Erdogan — samoproglašeni "neprijatelj" visokih troškova zaduživanja — rekao je da će "prihvatiti" politiku svog novog ministra finansija, ali je takođe insistirao da nije promenio svoj stav. Time je ponovo aktuelizovano pitanje da li turska centralna banka može da deluje nezavisna.
"Preduzećemo odlučne korake u borbi protiv inflacije", rekao je Erdogan u sredu. "Pojačaćemo naše napore da zaštitimo veliki deo našeg naroda od efekata inflacije," dodao je turski predsednik.
Pod pritiskom Erdogana, centralna banka je smanjila svoju ključnu kamatnu stopu sa oko 19 odsto u 2021. na 8,5 procenta ranije ove godine, uprkos naglom rastu inflacije koja je prošle godine dostigla 85 odsto.
Inflacija je pala na 39,5 procenata prošlog meseca, prema zvaničnim podacima, ali nezavisna istraživačka grupa ENAG kaže da je stvarna stopa 109 odsto.
Ekonomisti kažu da je Erdoganovo nekonvencionalno uverenje pogoršalo ekonomske tokove, što je otežalo situaciju mnogim domaćinstvima koja se bore da priušte hranu, plaćanje troškova stanovanja i druge potrepštine.
Erdogan kaže da njegov ekonomski model daje prioritet rastu, izvozu i zapošljavanju.
Eksperti takođe smatraju da je centralna banka iscrpila svoje devizne rezerve dok je pokušavala da podrži tursku liru uoči izbora prošlog meseca. Valuta je od početka godine izgubila oko 21 odsto vrednosti u odnosu na dolar.
Erdogan, koji je osvojio treći mandat u drugom krugu izbora 28. maja, ponovo je imenovao Mehmeta Šimšeka za ministra ekonomije. Bivši bankar Meril Linča ranije je bio Erdoganov ministar finansija i potpredsednik vlade do 2018.
Šimšek je ubrzo nakon imenovanja rekao da Turska nema drugu opciju osim da se vrati na "racionalno tlo".
Kao još jedan znak zaokreta ka pragmatičnijoj politici, Erdogan je ovog meseca imenovao Hafize Gaje Erkan za prvu ženu guvernera centralne banke Turske.
Bivša ko-izvršna direktorka u međuvremenu propale First Republic banke sa sedištem u San Francisku, Erkan je zamenila Sahapa Kavčioglua, koji je doneo odluku o nizu smanjenja kamatnih stopa.
Erdogan je otpustio tri guvernera centralnih banaka koji su se odupirali pritisku da smanje kamatne stope pre imenovanja Kavčioglua 2021. Naci Agbal, guverner Centralne banke smenjen je sa funkcije nekoliko dana nakon što je podigao stope 2021.
Can Selcuki, direktor agencije za ispitivanje javnog mnjenja Turkiie Rbivši aporu i bivši ekonomista Svetske banke za Tursku, rekao je da ostaju pitanja o tome da li će novoimenovani zvaničnici moći da se "drže svoje preferirane politike" dok se zemlja približava lokalnim izborima u martu 2024.
"Ono što sada treba da se uradi jeste neka vrsta pooštravanja, a to je nepoželjan proces za bilo kog nosioca vlasti pred izbore", rekao je on.
Vlada je u utorak povećala minimalnu platu za 34 odsto - potez za koji kritičari kažu da je osmišljen da ublaži uticaj inflacije na domaćinstva uoči izbora sledeće godine.
Izvor: AP