Desnica u Srbiji uzdržana prema pobuni Vagnera u Rusiji
Za vlast u Srbiji, reč je o unutrašnjim stvarima Rusije, za proevropsku opoziciju je znak mogućih političkih promena, dok desničarske stranke uglavnom ćute.
U tom rasponu se kreću pogledi političkih snaga iz Srbije, na pohod ruske plaćeničke vojske Vagner (Wagner) u noći između 23. i 24. juna.
Iako kandidatkinja za čanstvo u Evropskoj uniji (EU) Srbija održava bliske odnose sa Kremljom, pri čemu istovremeno podržava teritorijalni integritet Ukrajine nad celom njenom teritorijom uključujući i Krim od Rusije okupiran još 2014.
Zasluge za brzo rešenje konflikta predsednik Srbije Aleksandar Vučić pripisao je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u izjavi za TV Pink, 25. juna.
"Srbija nikada ni u jednoj zemlji neće podržati puč i vojni prevrat", rekao je Vučić.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić istog dana, takođe na televiziji Pink, izjavio je da bi Srbija "kao prijateljska zemlja želela da se sva ta pitanja rešavaju na politički način, bez bilo kakve pretnje koja može opasno da se odrazi i na sveukupnu stabilnost, odnosno mir".
Dačić je ocenio je da Putin "napravio kompromis" i da uprkos smirivanju situacije "to će ostati problem koji postoji".
Proruske opoziocione stranke u Skupštini Srbije nisu iznosile komentare ovim povodom.
Za Pavla Grbovića predstavnika proevropskih opozicionih stranaka sve što se dešavalo u Rusiji prethodnih dana je "logična posledica sistema koji su zasnovani na autokratiji i sistema koji su zasnovani na nepotizmu".
"Svi tako korumpirani sistemi pre ili kasnije dožive debakl", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Grbović, koji je lider Pokreta slobodnih građana.
Šta se dogodilo u Rusiji?
Šef Vagnera Jevgenij Prigožin je u noći između 23. i 24. juna pozvao na oružanu pobunu protiv ruskog vojnog vrha, a njegove trupe su dan kasnije ušle u komandu ruske vojske u gradu Rostov na Donu, koja je glavni centar za napade na Ukrajinu.
Prigožin, nekada bliski Putinov saveznik, čija je Vagner grupa predvodila veći deo borbi u Ukrajini, povukao se 26. juna sa svojom paravojskom iz štaba ruske vojske u Rostovu na jugozapadu Rusije.
Od tada je nepoznato gde se nalazi.
Kremlj je 24. juna saopštio da se Prigožin seli u Belorusiju, nakon dogovora u kom je posredovao beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.
Kako dešavanja komentarišu parlamentarne stranke u Srbiji?
Na zvaničnim sajtovima i nalozima na društvenim mrežama proruski orijentisanih parlamentarnih stranaka nema vesti i saopštenja povodom dešavanja u Rusiji.
Lider desno orijentisanog parlamentarnog Pokreta Dveri, Boško Obradović kratko je u pisanoj poruci za RSE odgovorio da "nema komentar".
RSE je kontaktirao i Novu Demokratsku stranku Srbije kao i Pokret Zavetnici.
Do zaključenja teksta nisu odgovorili na upit.
Sve tri političke partije (pokreti) zalažu se za jačanje saradnje Srbije sa Rusijom i protive se ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Pavle Grbović, predsednik parlamentarnog opozicionog proevropskog Pokreta slobodnih građana, ocenio je za RSE da bi pobuna Vagnera mogla dovesti do "određenih političkih promena u Rusiji", kao i da bi moglo uticati na nastavak rata u Ukrajini.
"Jer je taj psihološki momenat koji kazuje da je pre godinu dana Rusija bila nadomak Kijeva, a da su sada njene oružane formacije krenule protiv sopstvene države i nalazile su se nadomak Moskve, jeste nešto što verovatno menja kompletno vizuru tog rata", ilustrovao je Grbović.
Na pitanje da li bi i kakav uticaj dešavanja u Rusiji mogla da imaju na Srbiju, u kojoj deluju desno, proruski orijentisane političke partije, Grbović je rekao:
"Video sam da su predstavnici tih političkih grupacija i uopšte tih desničarskih organizacija bili prilično zbunjeni u prva dva dana, zato što nisu znali na čiju stranu treba da stanu."
Proruski Telegram kanali o pobuni
Pobuna Vagnera je među glavnim temama i na proruskim Telegram kanalima desničarskih pokreta i organizacija Srbije.
Narodna patrola, neregistrovana ultradesničarska organizacija koja je održavala veze sa Vagnerom, po izbijanju pobune 24. juna na Telegram kanalu navela je da je "odabrala stranu" za koju "znaju da je ispravna".
"Mi podržavamo Rusiju i njen narod", naveli su.
U postu, međutim, nisu naveli da li to podrazumeva podršku ruskom predsedniku ili vođi privatne paravojske. Njihov kanal na ruskoj društvenoj mreži ima preko osam hiljada pratilaca.
Telegram kanal "Zli orlovi", koji vodi organizacija "Rusko-srpski centar Orlovi" iz Sankt Peterburga, 23. juna su u postu na ruskom jeziku naveli da će "privremeno obustaviti vesti sa Kosova, iz Srbije i generalno sa Balkana" dok očekuju nove vesti od Prigožina.
"Čini nam se da je ceo svet sada stao u iščekivanju", naveli su na Telegram kanalu sa sedam hiljada pratilaca.
Mladen Obradović, iz ekstremno desničarske organizacije Obraz, čiji je rad Ustavni sud Srbije zabranio 2012. godine, na svom Telegram kanalu je stao na stranu Putina.
Na njemu je objavio izjavu koju je dao za proruski portal Srbin Info:
"Uz Putina su stali svi ruski rodoljubi, od patrijarha Kirila do ratnih heroja iz Donbasa (na istoku Ukrajine)."
Desničarske organizacije u Srbiji od početka ruske invazije na Ukrajinu glasno pružaju podršku politici Kremlja i protive se uvođenju sankcija Rusiji.
'Snažna poruka i prijateljima i neprijateljima'
Darko Obradović iz nevladinog Centra za strateške analize u razgovoru za RSE kaže da je scenario koji smo videli u Rusiji poslao veoma snažnu poruku i ruskim prijateljima i ruskim neprijateljima.
"Poruka za one koji se smatraju ruskim prijateljima ili računaju na Rusiju u spoljnopolitičkom i bezbednosnom pogledu je sledeća: Rusija je duboko nestabilna zemlja", rekao je Obradović.
On protekle događaje poredi sa, kako je opisao, "afričkim scenarijom".
"To podrazumeva da se naoružana grupa ljudi drzne da uzdrma monopol oružane sile, otkaže poslušnost i naruši principe subordinacije, koordinacije i kontrole određene ustavom i zakonom", objašnjava sagovornik RSE.
Na pitanje kako bi situacija u Rusiji mogla uticati na Srbiju, koja u spoljnopolitičkom smislu računa na podršku Moskve po pitanju Kosova, Obradović je rekao:
"Što se tiče spoljnopolitičke saradnje i eventualne zaštite u Savetu bezbednosti (Ujedinjenih nacija) po pitanju veta, to sve manje postaje verovatno zato što Rusija isključivo ulaže veto na osnovu procene koristi za sebe, a sada mislim da ih baš briga za Srbiju i naše spoljnopolitičke interese."
Rusija je jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, i kao takva ima pravo veta na rezolucije te međunarodne institucije.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine. Zvanični Beograd odbija da prizna nezavisnost svoje bivše južne pokrajine.
Veze Vagnera sa desničarima u Srbiji
Najotvoreniji u saradnji sa Vagnerovim paramilitarcima je vođa desničarske organizacije "Narodna patrola", Damnjan Knežević. Ovaj srpski ultradesničar je u novembru 2022. posetio vojno-tehnološki centar Vagnera u Rusiji.
"Mnogi moji prijatelji biće ponosni što sam imao čast da posetim Vagner centar", rekao je Knežević tada u video prilogu za ruske medije.
Upitan o vezama sa Vagnerom, Knežević je u razgovoru za RSE tada negirao da je ikada radio ili na bilo koji način bio povezan sa jedinicom.
Međutim, rekao je da poznaje "neke Srbe koji su bili tamo".
"Narodne patrole", organizacija na čijem je čelu, široj javnosti je poznata po antimigrantskim akcijama i organizovanju protesta podrške Rusiji u Beogradu, nakon što je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu.
Bili su među organizatorima proruskih skupova u Beogradu, na kojima su čest motiv bila obeležja Vagnera i slovo "Z", kao simbol ruske invazije na Ukrajinu.
Narodna patrola je u januaru učestvovala i u oslikavanju murala posvećenog Vagner grupi u centru Beograda, koji je kasnije prekrečen.
U Srbiji jedna presuda za ratovanje u Ukrajini pod Vagnerom
Učešće i organizovanje učešća u ratu u stranoj državi krivično je delo u Srbiji od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama do deset godina zatvora.
Od 32 presude, koje je Srbija donela protiv boraca u okupiranim delovima Ukrajine, jedna iz marta 2017, osuđuje državljanina Srbije za ratovanje u Ukrajini - na strani proruskih separatista u okviru grupe Vagner.
On je osuđen na uslovnu kaznu od godinu dana, presudom Višeg suda u Beogradu.
Šta je Vagner?
Vagner je plaćenička vojska koju je 2014. osnovao ruski državljanin Jevgenij Prigožin (Yevgeny Prigozhin).
Te godine Rusija je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim. Vagner se suočava sa mogućim optužbama za ratne zločine u Ukrajini, Siriji i pojedinim afričkim zemljama.
Jedinica se nalazi pod sankcijama Evropske unije (EU) zbog učešća u ruskoj invaziji na Ukrajinu, u kojoj je prema podacima Ujedinjenih nacija živote izgubilo više od osam hiljada ljudi a milioni bili prinuđeni da napuste Ukrajinu.
Srbija se nije u aprilu usaglasila sa tim sankcijama, iako je kao država kandidat za članstvo u EU u obavezi da postepeno usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom.
Na crnoj listi SAD Vagner se nalazi od juna 2017. zbog umešanosti u sukobe u istočnoj Ukrajini.