Zajednička kompanija Srbije i Mađarske za trgovinu gasom: Potpisivanje javno, detalji tajni
Od potpisivanja ugovora do registrovanja zajedničke kompanije Srbije i Mađarske za trgovinu gasom bilo je potrebno manje od dve nedelje.
Reč je o jednom u nizu poduhvata kojim dve države jačaju saradnju u energetici.
Obe države zavise od ruskog gasa i zato ulažu napore da taj energent lakše i brže nabavljaju i dopremaju i iz drugih izvora.
Napori su se intenzivirali sa ruskom invazijom na Ukrajinu prošle godine, koja je dovela do globalne energetske krize bez presedana.
Sporazum je potpisan u okviru zajedničke sednice Vlada Srbije i Mađarske u Paliću, na severu Srbije 20. juna u prisustvu predsednika i premijera dve zemlje.
Uz zajedničku kompaniju za trgovinu gasom, Srbija od Mađarske zbog manjka sopstvenih kapaciteta iznajmljuje i skladište gasa.
Ko su vlasnici i šta je cilj zajedničke kompanije?
Prema podacima Agencije za privredne registre Srbije, kompanija je registrovana u Novom Sadu 3. jula.
U zajedničkom je vlasništvu mađarskog MVM CEEnergy i javnog preduzeća Srbijagas, koje u Srbiji ima dominantnu ulogu na domaćem tržištu gasa.
Mađarska kompanija ima 51 odsto vlasništva, Srbijagas 49 odsto.
Zajedno su kao osnovni kapital uložile 200 hiljada evra.
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je na dan registracije zajedničkog preduzeća 3. jula rekao u izjavi za Tanjug da je razlog za ovaj potez "lakše postavljanje u odnosu na konkurenciju".
Bajatović nije precizirao na koji način će kompanija trgovati gasom i u kojim državama.
Srbijagas prema oceni Energetske zajednice, regulatornog tela EU za energetiku, zajedno sa ruskim Gaspromom drži dominantnu poziciju na tržištu gasa u Srbiji.
MVM CEEnergy je, kako se navodi na zvaničnom sajtu kompanije, takođe lider na tržištu gasa u Mađarskoj. Cilj joj je i da ojača svoju poziciju u regionu.
Srbijagas nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da pojasni gde će i sa kim Srbija i Mađarska kroz zajedničko preduzeće trgovati gasom.
Na pitanja nije odgovorilo ni Ministarstvo rudarstva i energetike.
Sekretarijat EZ: 'Srbijagas da ne koristi ekonomske prednosti'
Sekretarijat Energetske zajednice (EZ) u odgovoru na pitanja RSE navodi da razume da je reč o komercijalnoj odluci dve kompanije i da se u ovoj fazi "vrlo malo može reći o izgledima za novu kompaniju".
Ipak, upozorili su da Srbijagas kao suvlasnik "ne bi trebalo da koristi ekonomske prednosti".
Te prednosti, kako su objasnili, proizilaze iz činjenice da Srbijagas, osim što trguje gasom, ujedno poseduje prenosni sistem za gas, za šta nije još sertifikovan.
U Energetskoj zajednici su takođe ukazali da tačka gasovoda kojom su Srbija i Mađarska povezane kod Horgoša (u Mađarskoj) još nije otvorena za sve dobavljače pod jednakim uslovima.
Time se onemogućava konkurencija i kako su naveli "efektivno zatvara srpsko tržište gasa".
Srbija je evropsku regulativu unela u svoj Zakon o energetici, po kom bi tržište gasa u zemlji trebalo da bude otvoreno za sve, pod jednakim i transparentnim uslovima.
Mihajlović za RSE: 'Gde je Srbijagas, tu nema transparentnosti'
Bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović ocenila je u razgovoru za RSE netransparentnim osnivanje zajedničke kompanije Srbije i Mađarske.
"Što se tiče transparentnosti poslovanja, gde god se nađe Srbijagas, tu transparentnosti nema. I to je jedan od razloga zašto suštinski niko ne zna tačno kako treba da izgleda saradnja između Srbijagasa i mađarske kompanije", navela je Mihajlović.
Ona smatra da je po Srbiju loše to što je manjinski vlasnik u zajedničkoj kompaniji.
Takođe, prema njenim rečima, bolja opcija za Srbiju i njene građane od iznajmljivanja skladišta gasa u Mađarskoj bilo bi da izgradi sopstveno ili da proširi postojeće u Banatskom Dvoru.
"Nažalost, prethodnih godina koliko god smo insistirali da počne da gradi svoje skladište gasa, recimo, da proširi Banatski Dvor za koje se jako dobro znalo da od 360 miliona metara kubnih, kako je kupljen 2008, treba da se proširi na 860, to nikada nije urađeno", rekla je Mihajlović.
Sa sopstvenim pak skladištem gasa, Srbija bi, ocenila je, sebi osigurala bezbednost u snabdevanju gasom.
Uprkos naporima da diverzifikuje izvore snabdevanja, Srbija je i danas nebezbedna zemlja, navodi Mihajlović, jer i dalje zavisi od Rusije.
"Srbija zaista ima dve rute dotoka gasa i to nije sporno, ali ima istog dobavljača (ruski Gasprom, prim. aut.). I u ovoj geopolitičkoj situaciji to za Srbiju nije neka specijalna prednost", zaključila je Mihajlović.
Kako gas povezuje Srbiju i Mađarsku?
Do Mađarske gas delimično stiže preko Srbije, kroz Balkanski tok, krak ruskog gasovoda Turski tok, koji se prostire od bugarske do mađarske granice.
Deo gasa, pak, iz Mađarske ulazi u Srbiju.
Pre puštanja u rad deonice Turskog toka kroz Srbiju početkom 2021. sve količine ruskog gasa dolazile su iz pravca Ukrajine, preko Mađarske i Rumunije.
Od oktobra iste godine Turskim tokom gas iz Rusije od kompanije Gasprom dobijaju i Mađarska i Hrvatska, zemlje Evropske unije.
Gasprom nije pod sankcijama EU.
Trasa gasovoda ide od Rusije, preko Crnog mora do Turske i dalje Bugarske, Srbije do Mađarske.
Sam projekat je deo dugoročne ambicije Rusije da na minimum svede transport gasa kroz Ukrajinu.
Srbija trenutno ne izvozi gas. Tranzitna je država ruskog gasa, osim za Mađarsku, i za Bosnu i Hercegovinu.
Odakle Srbija trenutno nabavlja gas?
Rat u Ukrajini Srbiju je zatekao u potpunosti zavisnu od ruskog gasa.
Danas, prema podacima Agencije za energetiku Srbije (AERS), dve trećine gasa dolazi iz Rusije, i to krakom Turskog toka.
Mali deo se obezbeđuje kroz eksploataciju u Srbiji, dok se ostatak neophodnih količina uvozi iz drugih država.
U izveštaju AERS-a se ne navodi o kojim državama je reč.
Traženje novih izvora snabdevanja
Višedecenijska zavisnost Srbije od Rusije u energetici nije narušena ni nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Upravo zavisnost od ruskog gasa bio je jedan od argumenata zvaničnog Beograda da ne uvodi sankcije Moskvi, uprkos pozivima Evropske unije, čijem članstvu teži, da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom.
Ipak, sa ratom u Ukrajini i energetskom krizom do koje je doveo, pojačali su se napori vlasti u Beogradu da diverzifikuju izvore snabdevanja, odnosno da se okrenu drugim dobavljačima.
Sledeći primer država Evropske unije, Srbija se okrenula Azerbejdžanu.
Tako su nepuna tri meseca nakon početka ruske invazije u junu 2022. predstavnici Srbije i Azerbejdžana potpisali sporazum o saradnji u oblasti energetike.
Da bi gas iz Azerbejdžana dospeo do radijatora u domaćinstvima u Srbiji, neophodno je da u rad bude pušten gasni interkonektor Srbija-Bugarska.
Projekat finansijski podržava EU.
Tim gasovodom Srbija će se preko Bugarske povezati sa Grčkom, odakle će moći da kupuje gas od Azerbejdžana, ali i i drugih ponuđača na tržištu.
Dužina gasovoda na teritoriji Srbije je 109 km, a kapacitet je 1,8 milijardi kubnih metara u pravcu ka Srbiji.
Vrednost radova na izgradnji gasovoda iznosi oko 90 miliona evra. EU je obezbedila 49,6 miliona evra kao bespovratnu pomoć Srbiji.
Ostatak će biti nadoknađen kroz zajam Evropske investicione banke (EIB) a u finansiranju će učestvovati delimično i Srbijagas.
Cene gasa u Srbiji i Mađarskoj su među najnižima u EU, pokazuju podaci Eurostata, agencije za statistiku EU.
Skladištenje gasa i izgradnja naftovoda
Srbija i Mađarska već imaju razvijenu saradnju po pitanju skladištenja gasa.
Sporazum je potpisan u Beogradu u junu 2022. Na iznajmljivanje skladišta u susednoj Mađarskoj Srbija je primorana, jer nema dovoljno svog prostora.
Proširenje jedinog skladišta na teritoriji Srbije Banatski Dvor zvaničnici najavljuju godinama unazad, ali projekat nije završen.
Istovremeno Srbija ne koristi ni ceo kapacitet svog skladišta, jer polovinu vlasništva drži ruski Gasprom.
U planu je i izgradnja naftovoda do Mađarske kojim bi se u Srbiju dopremala sirova nafta iz Rusije, nakon što joj je onemogućeno usled sankcija EU da istu transportuje hrvatskim naftovodom JANAF.