Ruski antiratni aktivista kome je odbijen boravak u Srbiji: 'Ovo je politički pritisak'

Antiratni aktivista iz Rusije Vladimir Volohonski izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je od policije 25. jula dobio obaveštenje da mu je odbijen privremeni boravak u Srbiji. 

Volohonski je opozicioni političar iz Sankt Petersburga, a u Srbiju je stigao u maju 2022, posle pritisaka i progona u svojoj zemlji. Kao stranac je u Beogradu do sada imao dozvolu za privremeni boravak. 

Sa drugim antiratnim aktivistima u Srbiji je osnovao nevladino Rusko demokratsko društvo i učestvovao u protestima protiv ruske agresije na Ukrajinu. 

Volohonski za RSE ocenjuje da je odluka da mu dozvola boravka ne bude produžena "oblik političkog pritiska". 

"Pošto su moje aktivnosti, kao i sve aktivnosti Ruskog demokratskog društva, isključivo javne i zakonite, ne vidim osnova da se smatramo na bilo koji način ugrožavajućim po bezbednost države", naglasio je. 

U odluci koja mu je uručena, kako kaže Volohonski, policija se poziva na ocene Bezbednosno-informativne agencije - da postoje bezbednosne smetnje mu se produži boravak, odnosno da njegov boravak u Srbiji predstavlja "neprihvatljiv bezbednosni rizik".

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija nisu odgovorili na hitan upit RSE o razlozima da se Volohonskom odbije privremeni boravak u Srbiji.

"U rukama imam dokument da sam ja opasnost! Nisam imao nikakve kontakte sa BIA ili policijom u vezi sa svojom situacijom", ističe Volohonski. 

Ovo je drugi sličan slučaj u manje od dve nedelje, u kojima vlasti u Srbiji izriču mere članovima te nevladine organizacije, koja se protivi režimu Vladimira Putina i ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Prethodno je drugom suosnivaču Ruskog demokratskog društva, Petru Nikitinu, bio odbijen ulazak u Srbiju, a posle dva dana čekanja na beogradskom aerodromu pušten je u državu 14. jula.

Oba događaja dovode se u vezu sa Bezbednosno-informativnom agencijom na čijem je čelu Aleksandar Vulin, koji je od 11. jula pod američkim sankcijama - pored ostalog, i zbog veza sa Rusijom.

"Posle slučaja Petra Nikitina, siguran sam da je razlog naš aktivizam i delatnost u Srbiji, jer smo osnovali Rusko demokratsko društvo", rekao je Volohonski.  

Dodaje da pojedini srpski zvaničnici "nanose štetu Srbiji" i da se na ovaj način Srbija prikazuje kao "nesigurna zemlja u kojoj prava nisu zaštićena, a preseljenje nije mudro".

"Ipak, uveren sam da to nije slučaj. Ostaću ovde mesec dana, a onda ću možda otići iz zemlje. Naravno, povratak u Rusiju nije opcija, jer ću tamo biti uhapšen", naglasio je Volohonski. 

Rusko demokratsko društvo traži 'zaštitu od progona ruskih državljana'

Rusko demokratsko društvo ocenilo je da je mera protiv Volohonskog "nastavak nezakonitog pritiska na rusku antiratnu zajednicu u Srbiji".

"Kao što je bio slučaj sa Petrom Nikitinom, Vladimir Volohonski nijednom nije bio pozvan na razgovor u BIA ili policiju, pri čemu mu nije dat rok za napuštanje zemlje, niti je pokrenut zakonski postupak za prekidanje prava na boravak", saopštilo je društvo.

Rusko demokratsko društvo je ocenilo da odluka protiv Volohonskog predstavlja "grubo kršenje" Ustava, zakona i međunarodnih obaveza Republike Srbije.

"Poziv na navodno postojanje 'neprihvatljivog bezbednosnog rizika' bez ikakvog objašnjenja, nije ništa drugo no zloupotreba državne vlasti koja se danas vrši nad nama, a sutra možda i nad bilo kojim stanovnikom Srbije čiji stavovi se ne sviđaju bezbednosnim službama zemlje", ističe se u saopštenju.

Društvo je zatražilo i zaštitu od "progona ruskih državljana u Srbiji zbog njihovih mišljenja".

Antiratni aktivisti traže poništavanje odluke

Antiratni aktivisti iz grupe "Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata" uputili su 25. jula javni zahtev policiji da poništi odluku protiv Volohonskog.

"Povratak Vladimira Volohonskog u Rusiju izvesno bi značilo njegovo hapšenje i dugogodišnje zatvaranje u radne logore, jer istovetno prolaze svi protivnici Putinovog režima", ocenjuje se u saopštenju.

Oni naglašavaju i da Volohonski nije prekršio nijedan zakon tokom boravka u Srbiji, a da su antiratne akcije u kojima je učestvovao bile prijavljivane policiji i da "nikada nije bilo zamerki, niti problema u vezi sa tim aktivnostima".

Ko je Vladimir Volohonski?

Vladimir Volohonski je rođen 1979. u Sankt Peterburgu. Završio je psihologiju na državnom univerzitetu u tom gradu.

Njegov otac je bio sovjetski disident Lev Volokhonski koji je sedam godina proveo u zatvoru zbog optužbi za antisovjetsku propagandu krajem sedamdesetih.

Vladimir Volohonski je od početka političke karijere bio učesnik i organizator antiviladninih protesta u Rusiji.

U Sankt Peterburgu je pre ruske invazije na Ukrajinu bio opozicioni odbornik, a zbog svojih javnih istupa i akcija bio je privođen i pretresan mu je dom.  

Rusiju je napustio početkom marta 2022.

'Očaj pretvaramo u otpor': Priče antiratnih aktivista Rusije i Srbije

'Gradimo novi život': Ruska porodica u Srbiji

Po početku agresije, javno je pozvao odbornike iz proputinovske "Jedinstvene Rusije" da napuste tu stranku, i ocenio da je u toj državi "u potpunosti formiran režim fašističke diktature".

U Srbiji, gde živi od maja 2022. godine, radi kao programer za jednu zapadnu IT kompaniju.

Uz druge protivnike Putinove politike i antiratne aktiviste, i u Srbiji je bio na meti pretnji koje stižu iz Rusije.

Na društvenoj mreži Telegram targetirala ga je ekstremno desničarska organizacija "Rusko-srpski centar Orlovi" sa sedištem u Sankt Peterburgu.

Ova grupa je, prema istraživanju RSE, povezana sa desničarima u Srbiji.

Mere protiv antiratnih aktivista nakon sankcija SAD Putinu

Do mera protiv članova Ruskog demokratskog društva, došlo je nakon što su Sjedinjene Američke Države 11. jula uvele sankcije protiv direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.

Kao jedan od razloga za sankcije, pored navoda o umešanosti u korupciju i trgovinu drogom, SAD su navele i Vulinove veze sa Rusijom.

Vulinova dela SAD su nazvale "destabilizirajućim, koja su omogućila ruske maligne aktivnosti u regionu".

Vulin, poznat po svojim bliskim odnosima sa Moskvom, te kontakte nije prekinuo ni nakon što je Rusija započela invaziju na susednu Ukrajinu u februaru 2022.

Evropska unija je uvela više paketa sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Srbija se do danas nije pridružila zapadnim sankcijama Rusiji, uprkos mnogobrojnim pozivima.