Ko kontroliše džamije sa 'samoproglašenim imamima' na Kosovu?

Dve džamije u opštini Vitina, 60-ak kilometara južno od glavnog grada Kosova, kako navode u Islamskoj zajednici su izvan njene kontrole.

Na drugoj strani, Kosovska policija je saopštila da kontrola i upravljanje tim džamijama, za koje se spekuliše da ih kontrolišu "samoproglašeni imami", pripada upravo Islamskoj zajednici Kosova.

U pisanom saopštenju dostavljenom Radiju Slobodna Evropa (RSE), Policija Kosova još navodi da nije primila nikakve pritužbe ili prijave u vezi sa slučajem ovih džamija.

Iz Islamske zajednice navode suprotno, pa preciziraju da ta verska organizacija koja okupljae muslimane Kosova i Preševske doline na jugu Srbije, godinama obaveštava najviše organe bezbednosti u zemlji o problemima u džamijama u selima Skifteraj i Ramnište.

Iz opštinskog ogranka Islamske zajednice u Vitini navode još da su te dve džamije izvan upravljanja krovne organizacije, te da ih posećuju osobe koje opisuju kao sumnjive.

Zašto se spominju 'ekstremističke grupe'?

Pre oko dve i po godine, Savet Islamske zajednice Vitina razrešio je Mubareka Misinija sa mesta imama u selu Skifteraj.

Razlog za to je, prema rečima predsednika Saveta Islamske zajednice Vitina Husamedina Hodže (Hoxha), neispunjavanje uslova i normi koje proizilaze iz Ustava Islamske zajednice Kosova za mesto imama džamije.

Prema njegovim rečima, Misini nema adekvatno obrazovanje da bude imam.

"Tri puta smo raspisivali konkurs. Niko se nije prijavio, zbog grupe koja upravlja tamošnjom džamijom i koja je, u smislu islamske veroispovesti, ekstremistička grupa, koja ne podleže procedurama i pravilima Islamske zajednice Republike Kosovo, istovremeno i Saveta Islamske zajednice u Vitini", kaže Hodža za RSE.

Ističe i da je druga džamija, u Ramništu, izgrađena bez dozvole Islamske zajednice Kosova.

Od prošle godine, kaže Hodža, tom džamijom upravlja grupa pojedinaca, iako je Savet Islamske zajednice Vitina nastojao da je stavi pod svoje okrilje.

"Raspisivali smo konkurs da bi njome upravljali mi. Ali nikada nismo dobili priliku da bilo koji imam (imenovan od Islamske zajednice Kosova) ode, zbog ovih grupa koje ja nazivam ekstremistima", naglašava Hodža.

Džamiju u Ramništu vodi Ilir Emini.

Šef Saveta Islamske zajednice u Vitini, Hodža, i Misinija i Emina naziva "samoproglašenim imamima".

Međutim, Hodža ne navodi nikakve činjenice o delovanju verskog ekstremizma u ovim džamijama, ali kaže da je svoje sumnje prosledio organima za provođenje zakona.

Šta odgovaraju iz džamija

RSE je posetio džamije u Ramništu i Skifteraju.

Džamija u Ramništu je zatvorena, a njen vođa Ilir Emini nije bio dostupan.

Šef džamije u Skifteraju Mubarek Misini nije želeo da govori za RSE, a po pitanju zabrinutosti koje je izneo Hodža.

Džafer Redžepi (Xhafer Rexhepi), meštanin sela Skifteraj i član džamijskog veća u tom mestu, kaže da je Misini već 20 godina imam u seoskoj džamiji.

Odluku Islamske zajednice Vitina iz 2021. godine da Misini ne obavlja funkciju imama, ocenjuje kao kontroverznu i nekoordiniranu sa većem džamije i njenim džematlijama.

Prema njegovim rečima, protiv Misinija je samo predsednik Saveta Islamske zajednice Vitina, a ne Islamska zajednica Kosova, sa čijim zvaničnicima je, prema Redžepijevim rečima, razgovarao Savet džamije u Skifteraju.

"Oni nisu protiv Mubareka. Protiv Mubareka je Husamedin Hodža sa ljudima iza njega. Ne znamo ko su oni. Mi, kao džemat, doneli smo jednoglasnu odluku – na osnovu činjenice da smo ovu odluku (da se Misini smeni sa mesta imama) smatrali ličnom, privatnom i kontroverznom – da nastavimo sa Mubarekom Misinijem. To znači da ima 180 kuća u selu koje stoje uz njega", kaže Redžepi.

On odbacuje Hodžine tvrdnje da se u džamiji u Skifteraju vide "sumnjive i ekstremističke osobe".

"Zašto ekstremisti? Kakvi ekstremisti? Gde je tu i gde ovde vidite ekstremizam? Moja izjava je važna. Dakle, ako kažem da u džamiji u selu Skifteraj nema ekstremizma, ljudi van sela je ne posećuju, svačija izjava pada u vodu, jer sam ja ovde u svakom trenutku, zajedno sa drugima", kaže Redžepi.

On dodaje da je Savet džamije u Skifteraju spreman da ova bogomolja funkcioniše pod okriljem Saveta Islamske zajednice u Vitini, ali pod uslovom da Mubarek Misini bude imam.

Zašto Islamska zajednica ne zatvori dve džamije?

Službenici opštine Vitina kažu da je na sednici Opštinskog veća za bezbednost zajednica 20. jula, Husamedin Hodža, kao član ovog veća, izrazio zabrinutost zbog pitanja dve džamije.

Hasan Alia, potpredsednik opštine Vitina, izjavio je za RSE da je situacija, koja je stvorena po pitanju džamija u Skifteraju i Ramnište, nejasna.

On izražava sumnju da Savet Islamske zajednice Vitina nije dobro identifikovao problem, zajedno sa meštanima ovih sela.

"Oni moraju da identifikuju šta žele. Da li hoće nametanje imama, hodže ili šta je tu problem? Kada ovo identifikujemo, verujem da će biti lakše Islamskoj zajednici, ali i organima bezbednosti", kaže Alia.

Uz to iznosi mišljenje i da su zvaničnici Islamske zajednice Vitine morali da razgovaraju sa meštanima i džematlijama ove dve džamije kako bi se dijalogom i u okviru propisa Islamske zajednice Kosova rešilo pitanje imama i upravljanja džamijama.

To što Islamska zajednica smatra da su džamije u Vitini nelegalne, prema rečima potpredsednika Alije, povećava problem.

"U slučaju da vi, kao poglavar Islamske zajednice, kažete da imamo dve džamije koje rade nelegalno, onda je morao da ode da zatvori te dve džamije i da takvu odluku pošalje policiji", kaže Alia.

Ali, prema rečima Husamedina Hodže, eventualni pokušaj Islamske zajednice da zatvori džamije ili pokušaj da se tamo postave imami, prema propisima ove organizacije, može samo da stvori veće probleme u odnosu sa pristalicama, kako ih on naziva, "samoproglašenih imama".

U ovom slučaju, kaže, džamije su imanja koja su uzurpirana.

"Niko ne razume, čak ni iz opštine, kako da se reši ovaj problem. Islamska zajednica nema snagu, nema moć u rukama", kaže Hodža.

Šta mogu učiniti državni organi?

Sociolog religije Ismail Hasani ocenjuje da delovanje džamija na Kosovu može biti legalno, ukoliko deluju u sistemu Islamske zajednice Kosova.

U tom kontekstu, prema njegovim rečima, džamije u Ramništu i Skifteraju, čijim čelnicima se osporava Savet Islamske zajednice Vitina, treba da razvijaju svoju funkciju propovedi i komunikacije sa vernicima u okviru zakonske regulative Islamske zajednice Kosova.

"U konkretnom slučaju, ako postoje drugi sumnjivi elementi za aktivnosti koje nisu legalne, onda bi se ovim problemima morali baviti i drugi organi za sprovođenje zakona. To je zato što je Islamska zajednica Kosova, u nekim slučajevima, poput ovog, odavno izgubila kredibilitet - da deluje argumentovano u rešavanju kadrovskih pitanja i unutrašnjem uređenju verskih institucija, u konkretnom slučaju džamija", ocenjuje Hasani.

On ističe da se u džamijama, koje nisu pod upravom ili kontrolom Islamske zajednice Kosova, stvara potencijalna mogućnost pojave islamskog verskog ekstremizma, čak i "u najradikalnijem obliku".

Hasani ističe da trend treba da ide ka sprečavanju eskalacije u odnosima između Islamske zajednice i zajednice koja posećuje dve sporne džamije i insistira na postavljanju imama po njihovoj želji.

U ovom slučaju, kako kaže, treba iskoristiti sve moguće zakonske mere kako bi se izbegle nepoželjne situacije. Ako se ne izbegnu, onda, prema njegovim rečima, moraju delovati organi za sprovođenje zakona.