Skoplje 60 godina nakon zemljotresa
Pre 60 godina tlo Skoplja se zatreslo. Zemljotres je ostavio mnoge ruševine. Vizija glavnog grada Severne Makedonije posle katastrofe bila je vizija modernog, ali na prvom mestu bezbednog grada. Ali, za mnoge Skoplje odavno nije na tom putu.
Kobnog jutra 26. jula 1963. godine Ljubomir Drnkovski iz Skoplja imao je 23 godine i bio je sa svojim prijateljem koji je živeo u Ilindenskoj ulici, u to vreme jednoj od većih ulica.
Njegova mlađa sestra bila je u njihovoj kući kod skopske pošte, dok su roditelji bili u Ohridu na odmoru. Neposredno posle snažnog zemljotresa Drnkovski je, u šoku, otišao da traži sestru, koja je ostala kod kuće, i na sreću je pronašao nepovređenu.
"Prizor je bio jeziv kada sam došao u park ispred pošte. Potpuno je bio uništen i bilo je mnogo žrtava. Ljudi su, kako se to popularno kaže, zaprepašćeni onim što se dogodilo. Ali neki su odmah počeli da pomažu. Sećam se da su se popeli na vrh ruševina i izvukli dete iz srušene stambene zgrade kod pijace", kaže Drnkovski.
Prema zvaničnim podacima, zemljotres u Skoplju osetio se na površini od oko 50.000 kvadratnih kilometara. Usled zemljotresa porušeno je 15.800 stanova, a oštećeno 28.000. Više od 200.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom. Procenjuje se da je bilo preko 1.000 mrtvih.
Humanitarne organizacije u mnogim zemljama prikupljale su pomoć, što je Skoplju donelo epitet grada međunarodne solidarnosti.
Dve godine nakon katastrofe, 1965. godine, japanski arhitekta Kenzo Tange je počeo da radi na urbanističkom planu grada Skoplja.
Nova era za Skoplje predviđala je da se grad promeni, ali da saobraćajno i infrastrukturno funkcioniše besprekorno, kao i da se očuva kvalitet života njegovih stanovnika.
Kakvo je Skoplje danas?
Arhitekta Miško Ralev, predsednik Udruženja arhitekata Makedonije, kaže da je Skoplje posle 60 godina daleko od puta koji je zacrtan 1965. godine.
"Danas možemo reći da ne prepoznajemo Skoplje. Dogodile su mu se neke nove katastrofe i preokreti u oblasti arhitekture i urbanizma. Ali mislim da ćemo izaći, možda sporije, ali sa potpuno drugačijim shvatanjem šta je grad, šta je gradsko društvo ili gradska struktura. Trebaće vremena", kaže Ralev za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Prema Ralevu, u bivšoj Jugoslaviji plan je bio da Skoplje bude moderan grad, jer je modernizam tada bio državni stil, ideologija, arhitektura, kultura i umetnost. On danas modernost Skoplja vidi samo kao "vremenski marker, kao savremen, ali daleko od onoga što je bio moderan grad", kaže on.
Dok Skoplje pamti zemljotres, gotovo uvek se postavlja pitanje koliko je grad zaštićen od nepogoda i zemljotresa, posebno kada se izvode urbanistički planovi.
Ralev kaže da se konstrukcije proveravaju više puta i veruje da je bezbednost ovde nesumnjivo na vrhuncu. Ali, ističe da same zgrade ne pružaju stoprocentnu sigurnost, a to je ono što bi urbanizam trebalo da ponudi.
"Prva prepreka svakoj katastrofi je urbanizam. Urbanizam, koji će svojim parametrima omogućiti daljinu urušavanja, dostupnost interventnih vozila, dostupnost pomoći... Sve je to skup parametara koji moraju biti zadovoljeni, da bi se reklo da je grad bezbedan. Sada, gledajući gustinu i visinu izgradnje, možemo pokazati i dokazati da je već negde bezbednost problematična, u smislu postkatastrofalnog razvoja, pomoć, dostupnost mesta gde treba da se pruži pomoć i intervencija sa svih aspekata" , kaže Ralev.
"Kenzo Tange je napravio fantastičan projekat i svi smo mislili da će Skoplje, ako sledi taj plan, biti jedan od najlepših gradova", komentariše 83-godišnji Drnkovski. Ali istina je drugačija. Sada vidimo šta radi urbana mafija, betonizira Skoplje", kaže Drnkovski.
Ova svedok katastrofalnog zemljotresa od pre šest decenija, veruje da je Skoplje "propustilo šansu da uđe u društvo najatraktivnijih gradova u regionu".