Filipinske vlasti pozvale na razgovor ambasadora Kine
Manila je u ponedeljak pozvala na razgovor ambasadora Kine na Filipinima nakon što je kineska obalska straža blokirala filipinske brodove u spornom Južnom kineskom moru i polivala ih šmrkovima, rekao je predsednik Ferdinand Markos.
Incident se dogodio u subotu dok je filipinska obalska straža pratila čamce koji su prevozili hranu, vodu, gorivo i druge potrepštine za filipinsko vojno osoblje stacionirano na Drugom Thomasu Shoalu u okviru otočja Spretli.
Peking polaže pravo na skoro celo Južno kinesko more, kroz koje godišnje prođu bilioni dolara trgovine i ignorisao je presudu međunarodnog suda iz 2016. da njegova tvrdnja nema pravnu osnovu.
Filipinska vojska i obalska straža optužili su kinesku obalsku stražu da je prekršila međunarodno pravo blokiranjem i upotrebom vodenih topova na misiju koja snabdeva vojne snage, što je sprečilo da jedan od čarter čamaca stigne do obale.
Jedan brod je uspeo da istovari svoj teret.
Kina je saopštila da je preuzela "neophodnu kontrolu" protiv filipinskih brodova koji su "ilegalno" ušli u njene vode.
"Naš sekretar za spoljne poslove pozvao je danas ambasadora Huanga i dao mu verbalnu notu uključujući slike, video o tome šta se dogodilo i čekamo njihov odgovor", rekao je Markos novinarima.
"Stav Kine je, naravno, da oni kažu: 'Ovo je naše pa mi to branimo', a mi sa svoje strane kažemo: 'Ne, mi je posedujemo pa je branimo'. Tako da to postaje siva zona."
Američki Stejt department osudio je u nedelju kineske akcije, rekavši da su ih izvele obalska straža i "pomorska milicija" i da direktno ugrožavaju regionalni mir i stabilnost.
Velika Britanija, Australija, Kanada i Evropska unija takođe su kritikovale postupke Pekinga.
Baza na ostrvu Drugi Thomas Shoal do koje su brodovi dopremali potrepštine je oko 200 kilometara od filipinskog ostrva Palavan i više od 1.000 kilometara od najbližeg većeg kopna u Kini, ostrva Hainan.
Brodovi kineske obalske straže i mornarice rutinski blokiraju ili prate filipinske brodove koji patroliraju spornim vodama, kaže Manila.
Filipini su od 2020. godine uputili više od 400 diplomatskih protesta Pekingu zbog njegovih "ilegalnih aktivnosti" u Južnom kineskom moru, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
Incident u subotu bio je prvi od novembra 2021. da je kineska obalska straža upotrebila vodene topove protiv filipinske misije snabdevanja na Drugom Thomas Shoalu.
"Filipini najoštrije osuđuju najnoviji incident uznemiravanja koji su počinili kineska obalska straža, mornarica Narodne oslobodilačke armije i brodovi kineske pomorske milicije", saopštila je Nacionalna operativna grupa za Zapadno Filipinsko more, koja uključuje predstavnike različitih vladinih agencija.
"Ajungin (filipinsko ime za ostrvo op. a.) ne može biti ni predmet zahteva za suverenitet, niti je sposoban za prisvajanje prema međunarodnom pravu“, navodi se u saopštenju radne grupe.
Filipini insistiraju da je Drugi Thomas Shoal deo njihove ekskluzivne ekonomske zone.
Manila i Peking imaju dugu istoriju pomorskih sporova oko Južnog kineskog mora.
Međutim, bivši filipinski predsednik Rodrigo Duterte, koji je bio na vlasti od 2016. do 2022. godine, nije bio voljan da kritikuje svog moćnijeg suseda jer je tražio bliže veze sa Pekingom u nadi da će privući investicije, ocenjuje agencija Rojters.
Od kada je nasledio Dutertea, Markos je insistirao na tome da neće dozvoliti Kini da gazi pomorska prava njegove zemlje.
Gravitirao je ka Sjedinjenim Državama, nastojeći da ojača odbrambene veze sa bivšim kolonijalnim vladarom i dugogodišnjim saveznikom Filipina.