Rast duga Srbije prema Kini: 'Čelično prijateljstvo' sa kamatom

Sa 305 miliona evra na 3,7 milijardi. Dug Srbije prema Kini povećao se 12 puta u poslednjih deset godina, pokazuju podaci koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) dobio na upit od Narodne banke Srbije (NBS).

U periodu od proteklih deset godina krediti su uzimani za infrastrukturne projekte, koji su zbog manjka transparentnosti od samog početka, pa i danas pod lupom Evropske unije (EU).

Ovakva situacija, prema Branimiru Jovanoviću iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, još nije zabrinjavajuća, ali kako je rekao - "treba biti obazriv".

"Glavni problem kineskih kredita su određene skrivene klauzule koje mogu imati visoku cenu", ocenio je Jovanović za RSE.

EU je najveći investitor i najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, koja je od 2012. država kandidat za članstvo u evropskom bloku.

Paralelno sa svojim evropskim putem, Srbija je postavljala temelje za strateško partnerstvo sa Pekingom - kroz kredite za puteve, železnicu i druge objekte koje će građani otplaćivati decenijama.

Učešće kineskih kredita u spoljnom dugu Srbije

Najveći deo duga otpada na kredite kod kineske Export-Import banke.

Kineski krediti trenutno, prema podacima NBS, čine 8,4 odsto ukupnog spoljnog duga Srbije. To znači da država na svakih 100 evra duga stranim kreditorima, osam evra duguje Kini.

Ono što se može videti na sajtu Uprave za javne nabavke jeste da, primera radi, dug Srbije prema Evropskoj investicionoj banci (EIB) na dan 31. maja 2023. iznosi 1,8 milijardi evra, dva puta manje u odnosu na dug prema Kini.

Prema istim podacima, dug prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj iznosio je 435 miliona evra, a prema Nemačkoj razvojnoj banci (KfW) 174 miliona.

Srbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) za ponovno otvaranje trgovinskih kanala ka Zapadu. 

Koridor sledi drevni Put svile kako bi Kina napajala svoju privredu.

Saradnju sa tom dalekoistočnom zemljom koju predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisuje kao "čelično prijateljstvo", Srbija je intenzivirala 2016. nakon posete kineskog predsednika Si Đinpinga (Xi Jinping).

Za šta sve Srbija otplaćuje kredite?

Srbija, kako se vidi iz budžeta, trenutno isplaćuje kredit za most Zemun-Borča u Beogradu, obilaznicu oko Beograda, autoput kojim će se povezati Beograd i Čačak u centralnoj Srbiji, novi blok termoelektrane Kostolac B i brzu saobraćajnicu Novi Sad - Ruma, poznat kao "Fruškogorski koridor".

Kako se vidi iz budžeta, najduže će, do 2039. godine, otplaćivati deonicu autoputa Preljina - Požega i deonicu pruge Novi Sad - Subotica u okviru međunarodne pruge Beograd - Budimpešta.

Uzimanje kineskih umesto evropskih kredita vlast u Srbiji pravdala je fleksibilnošću i lakšom dostupnošću.

Cena lakšeg dobijanja kredita

To što su kineski krediti lakši za dobijanje ima svoju cenu, objašnjava za RSE Branimir Jovanović iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

"Jeftiniji nisu, i to je dobro poznato. Kineski krediti obično imaju nešto višu kamatnu stopu od evropskih, mada ne previše", rekao je Jovanović.

Ono što kod zaduživanja Srbije kod Kine može biti problematično, ukazao je on, jeste to što u ugovorima o kreditima stoji da je za arbitražu nadležna kineska komisija za arbitražu.

"To praktično znači da ukoliko dođe do spora, Srbija bi imala ograničene mogućnosti delovanja jer bi arbitraža bila u nadležnosti kineskih institucija", rekao je Jovanović.

Kao prednost kineskih kredita Jovanović je naveo da oni imaju "manje uslova i pravila za trošenje novca, izveštavanje i ostale aspekte povezane s realizacijom projekta". To, međutim, kako je pojasnio, ne mora nužno biti dobro.

"Evropski krediti su komplikovaniji i stroži u tom pogledu, jer imaju precizna pravila u vezi s projektnom dokumentacijom, tenderima, transparentnošću i sličnim stvarima. Ta stroga pravila imaju dobru stranu, jer smanjuju prostor za korupciju i probleme pri realizaciji projekta", zaključio je Jovanović.

Šta kažu građani?

Građani Beograda sa kojima je razgovarala ekipa RSE upoznati su, kako su naveli, sa zaduživanjima Srbije kod Kine.

"Katastrofa, šta da kažem. Svesna sam svega, sva nam daju iz kredita, mi to sve plaćamo. Pola građana nije svesno da je to iz kredita", rekla je u razgovoru za RSE Slađana Popović.

Dobrislav Drakul ocenio je da to što se država dodatno zadužuje nije dobro po građane Srbije.

"Ja na sve kredite gledam negativno, bilo iz Kine, bilo iz Rusije. Zaduživanje uopšte nije dobro", rekao je Drakul.

Rešenje po njegovom mišljenju je pokretanje domaće proizvodnje, kako bi se infrastruktura gradila od sopstvenog novca.

Dragan Balać je rodom iz Beograda. U Nemačkoj živi više od trideset godina. Kako je rekao za RSE, smatra da su krediti neophodnost.

"Mi smo mala država, mi ne bismo mogli funkcionisati kad se ne bismo zaduživali", naveo je Balać.

On je svoj stav argumentovao:

"Ti pre nisi imao duga, ali si imao rupe na putu, nisi imao mostove, prugu… Sad imamo to, ali normalno imamo i kredit."

Na pitanje da li misli da je dodatno zaduživanje kod Kine, u odnosu na EU kao tradicionalnog partnera Srbije i bloka čijem članstvu Srbija teži, rekao je:

"Moraš da radiš sa svima."

Novi projekti, nova zaduživanja

Jedan od najobimnijih kineskih projekata u Srbiji "Čista Srbija" dogovoren je u avgustu 2021. Podrazumeva izgradnju kanalizacione mreže na 77 lokacija u Srbiji.

Ugovor su potpisali predstavnici Vlade Srbije i kineske kompanije China Road and Bridge Corporation (CRBC).

Vlasti u Beogradu su najavljujući projekat naveli da je vredan 3,2 milijarde evra.

Sredstva bi trebalo da se obezbede preko kredita iz Kine. To je gotovo ista suma koju Srbija već duguje Kini. Glavni izvođači radova biće kineske kompanije.

Kredit za prvu fazu projekta u iznosu od 203 miliona evra odobrili su 2022. poslanici u Skupštini Srbije.

Posao je sklopljen bez tendera, direktnom pogodbom sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corporation (CRBC).

Srpsko-kineski poslovi van evropske regulative

Kineski projekti u Srbiji po pravilu se dogovaraju direktno, bez tendera, a za izvođače se uzimaju kineske kompanije radnici.

Raspisivanje tendera za radove na kome bi se birao najbolji ponuđač deo je evropske regulative, koja se u ovom i drugim srpsko-kineskim projektima ne poštuje.

Domaći Zakon o javnim nabavkama takođe propisuje obavezno raspisivanje tendera.

Međutim, Srbija i Kina imaju potpisane međudržavne sporazume, koji imaju jaču snagu od zakona.

Sa druge strane, za projekte koji se finansiraju iz kredita evropskih institucija, kako su ranije objasnili u Evropskoj investicionoj banci za RSE, EU vrlo često daje bespovratna sredstva.

Tako se projekat jednim delom finansira iz kredita koje plaćaju građani Srbije, a jednim delom novcem EU.

Transparentnost i raspisivanje tendera za izvođače radova su u tim slučajevima obavezni.