Šta za Srbe na Kosovu znači ukidanje dozvole za rad kompaniji MTS?
Ozbiljno zaoštravanje situacije koja prevazilazi ekonomske i komercijalne okvire uz kršenje Briselskog sporazuma, upitna egzistencija preko 250 porodica srpske zajednice na Kosovu i prekid komuniciranja i informisanja za oko 80.000 korisnika usluga kompanije MTS d.o.o.
Na ove posledice ukazuje kompanija "Telekom Srbija" u odgovoru za Radio Slobodna Evropa ukoliko se njena ćerka firma na Kosovu ugasi.
MTS d.o.o. je kompanija osnovana na osnovu Briselskog sporazuma o telekomunikacijama Kosova i Srbije iz 2015. u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa. Ova kompanija je krajem 2016. dobila licencu za rad po zakonima Kosova a osnivač sa udelom od 100 odsto je "Telekom Srbija".
Međutim, iz Vlade Kosova sada tvrde da ova, ali i desetine drugih kompanija, krše ustavni poredak jer se u njihovim dokumentima za registraciju gradovi na Kosovu pominju kao deo Srbije.
Konkretno u slučaju MTS-a, adresa je navedena "Kosovska Mitrovica, Republika Srbija". Ovaj grad je u posleratnom periodu podeljen na dva dela, južni i severni. Danas su to dve odvojene opštine: Južna Mitrovica, u kojoj su većina Albanci i Severna Mitrovica sa većinskim srpskim stanovništvom. Sedište MTS-a je u Severnoj Mitrovici ali ima svoje ispostave i u drugim srpskim sredinama južno od Ibra.
Iz Vlade Kosova do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor na pitanje koja je alternativa Srbima, u slučaju da se ugasi MTS.
Postoji li alternativa?
MTS na Kosovu je u poslednje dve do tri godine kupio gotovo sve veće kablovske operatere u srpskim sredinama severno i južno od reke Ibar. Zbog toga je organ za zaštitu konkurencije na Kosovu pokrenuo istragu po službenoj dužnosti krajem novembra 2022. godine.
Sumnja se da MTS d.o.o. nije prijavio svoje transakcije, kako je to predviđeno zakonom na Kosovu.
Pored TV paketa, MTS svojim korisnicima nudi i usluge u oblasti interneta, mobilne i fiksne telefonije.
Nadzorni organ za elektronsku i poštansku komunikaciju Kosova (ARKEP) u odgovoru za RSE navodi da je srpska kompanija MTS na Kosovu ovlašćena da pruža sve ove usluge u skladu sa Sporazumom o telekomunikacijama između Kosova i Srbije.
Ipak, dodaju da su za sva dalja pitanja oko poslovanja ove kompanije "u kontaktu sa relevantnim institucijama".
Na Kosovu postoje i drugi operateri koji pružaju slične ulsluge kao MTS, poput Kosovskog Telekoma "Vala", te privatnih kompanija "IPKO" i "Artmotion".
Međutim, pripadnici srpske zajednice gotovo da ne koriste njihove usluge, osim kada je u pitanju mobilna telefonija operatera "Vala" i "IPKO". Ove dve mobilne mreže su zastupljenije u srpskim sredinama južno od Ibra.
S druge strane, regulaciono telo za elektronske komunikacije u Srbiji "RATEL" već godinama u svojim izveštajima navodi da nema podatke o korisnicima mobilnih mreža na Kosovu.
Takođe, u izveštaju o radu za prethodnu godinu "Telekom Srbija" ne navodi koliko korisnika ima na Kosovu ali ističu da su tokom 2022. investiciona ulaganja u MTS iznosila nešto više od 1,5 miliona evra.
'Telekom Srbija' ne prihvata ukidanje, najavljuje žalbu
U odgovoru za RSE, "Telekom Srbija" navodi da ih je Agencija za registraciju biznisa na Kosovu (ARBK) u petak obavestila o gašenju njihove ćerke firme, te dodaju da im nije pružena nikakva mogućnost dopune dokumentacije oko registracije.
Dodaju da se kao razlog za odluku o oduzimanju dozvole za rad navodi to što jedan član menadžmenta poseduje pasoš izdat od strane Republike Srbije, te da im je rok od 30 dana za žalbu predočen kao jedina opcija za reagovanje.
"Već radimo na svim pravnim merama koje ćemo uložiti, pre svega žalbu, a ukoliko ista ne bude prihvaćena, tražićemo privremenu meru suda", navode iz "Telekoma Srbije".
Podvlače da su obavestili strane ambasade u Prištini i Beogradu, te Evropsku uniju koja posreduje dijalogom između Kosova i Srbije. Kako dalje napominju iz državnog telekomunikacionog operatera Srbije, bilo je teško objasniti međunarodnoj zajednici da se jedna kompanija gasi jer postoji "administrativna greška".
Zašto je sporan rad kompanije MTS?
MTS d.o.o. se našao na listi kompanija kojima bi moglo biti zabranjeno poslovanje, jer se u registracionom listu Severna Mitrovica pominje kao "Kosovska Mitrovica" u sastavu Srbije.
Prethodno je iz istih razloga oduzeta dozvola za rad privatnoj televiziji Klan Kosova, kojoj su u registracionim dokumentima stajala dva grada na Kosovu – Peć i Đakovica – ali kao da su deo Srbije.
Nadležno ministarstvo je ovom mediju odbilo žalbu, ali je Privredni sud Kosova 3. avgusta odložio izvršenje odluke o oduzimanju dozvole za rad do donošenja konačne odluke.
Šta kaže nadležno Ministarstvo?
RSE se obratio Ministarstvu trgovine, industrije i preduzetništva sa upitom da pruži detaljnije obrazloženje zašto se kompaniji MTS oduzima dozvola, odnosno zbog čega im nije dozvoljeno da upotpune ili usklade dokumentaciju. Odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao.
Nisu odgovorili ni na pitanje šta će se desiti sa korisnicima MTS usluga, koji uglavnom dolaze iz redova srpske zajednice na Kosovu.
Ministarka trgovine, industrije i preduzetništva Rozeta Hajdari ranije je objasnila kako su pojedine kompanije prilikom podnošenja zahteva za registraciju, predale "protivustavna dokumenta" u kojima se gradovi na Kosovu pominju kao deo Srbije.
Zapravo radi se o dokumentima koje za gradova na Kosovu izdaju paralelni srpski organi i koje zvanična Priština ne priznaje.
Ministarka Hajdari je podvukla da se kršenje Ustava Kosova ne može smatrati "tehničkom greškom".
Nadležno ministarstvo je saopštilo i da su preduzete disciplinske mere protiv službenika u Agenciji za registraciju biznisa, jer su dozvolili registraciju kompanija sa spornim dokumentima.
RSE se oko pitanja oduzimanja dozvole za rad kompaniji MTS obratio Evropskoj uniji, koja posreduje u dijalogu Kosova i Srbije. Međutim, odgovor nije stigao.
Nisu odgovorili ni iz Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije.