Kako se Srbija našla na 'crnoj listi' estonske banke zbog rata u Ukrajini?

"Više ne vršimo plaćanja bankama, niti primamo plaćanja", naveli su iz estonske banke LHV za Radio Slobodna Evropa (RSE) nakon saopštenja u avgustu da prekidaju transakcije sa bankama u Srbiji zbog "teške međunarodne situacije izazvane agresijom Rusije".

LHV je četvrta najveća banka u Estoniji, baltičkoj zemlji koja je članica Evropske unije i NATO-a.

Iz ove banke su u odgovoru za RSE obrazložili da je odluka o ograničenju plaćanja iz Srbije i još četiri države povezana sa "najnovijim paketom sankcija EU" koji cilja na zaobilaženje sankcija.

Iz Narodne banke Srbije su naveli za RSE da ne očekuju značajnije efekte ove odluke. Istog stava je i Udruženje banaka Srbije, ali su dodali da prate razvoj situacije.

Uprkos pozivima Zapada, Srbija nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu i sa Rusijom održava bilateralnu saradnju.

Šta je saopštila estonska banka?

U saopštenju estonske banke LHV od 8. avgusta se navodi da od 1. septembra nikakva plaćanja neće moći da se obavljaju niti primaju od banaka Jermenije, Srbije, Uzbekistana, Kirgistana i Kazahstana.

"Ograničenje važi za sve valute, kao i za sve podružnice banaka koje mogu biti registrovane ili poslovati van navedenih država", navodi se u saopštenju.

Objavljeno je i da je u izuzetnim slučajevima moguće primati uplate ako postoji opravdan interes za to, kao što su nacionalni interesi Estonije, socijalni razlozi i slično.

LHV banka je, inače, uvela ograničenja plaćanja za više zemalja navodeći kao razlog usklađivanje sa međunarodnim sankcijama.

Između ostalog, ova banka ne prima plaćanja iz banaka Rusije i Belorusije, a od marta 2022. ne prima uplate u ruskim rubljama.

RSE je uputio pitanja LHV banci povodom odluke da svrsta Srbiju među države sa kojima ukida transakcije.

Iz LHV su u odgovoru naveli da je "spomenutih pet zemalja stavljeno na listu ograničenja plaćanja zbog najnovijeg paketa sankcija EU koji cilja i na zaobilaženje sankcija".

Države članice EU dogovorile su u junu 11. paket sankcija protiv Rusije, koji je uglavnom usmeren na to da spreči zaobilaženje dosad uvedenih sankcija zbog agresije na Ukrajinu.

Tim paketom sankcija zabranjuje se, između ostalog, tranzit robe i tehnologije preko Rusije koju bi mogla da koristi ruska vojska ili bi mogla da bude od pomoći njihovom obrambenom i bezbednosnom sektoru.

Iz LHV nisu odgovorili na dodatni upit RSE da li imaju informaciju da li se preko Srbije i na koji način zaobilaze sankcije koje je uvela EU.

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je 10. maja specijalnom izaslaniku za implementaciju sankcija Evropske unije Dejvidu O’Salivenu da Srbija "nikako nije i neće biti platforma za zaobilaženje sankcija koje je Evropska unija uvela", prenela je Beta.

Iz banke LHV su za RSE potvrdili da je ta banka i ranije, od maja ove godine, uvodila ograničenja na plaćanje iz Srbije. Međutim, ona se nisu odnosila na prekid platnog prometa.

"Ranije se na uplate u i iz Srbije primenjivala naknada od 100 evra. To je povezano sa dodatnim merama praćenja visokorizičnih inostranih plaćanja", navodi se u odgovoru.

'Ograničeni uticaj' na banke u Srbiji

Iz Narodne banke Srbije, centralne državne banke, rekli su za RSE da ne očekuju posebne posledice zbog odluke estonske banke.

Prema podacima Narodne banke, u Srbiji posluje dvadeset banaka.

"Izloženost i obaveze bankarskog sektora Srbije prema licima iz Estonije su zanemarljivi, tako da ne postoji mogućnost ispoljavanja kako direktnih tako ni indirektnih efekata na poslovanje bilo koje banke u Srbiji, niti uopšteno gledano, na bankarski sektor Srbije", navodi se u odgovoru.

Iz Narodne banke tvrde da ukupan obim platnog prometa koji se obavlja sa Estonijom nije značajan u odnosu na ukupan obim transakcija sa inostranstvom.

Takođe navode da ne očekuju da će odluka LHV banke uticati i na druge finansijske institucije.

"Nije poznato da je još neka od estonskih banaka iskazala sličnu nameru. Narodna banka Srbije ne očekuje veće probleme u realizaciji platnih transakcija sa ovom zemljom", navodi se u odgovoru.

Sličan stav imaju i predstavnici Udruženja banaka Srbije, koje okuplja više od 20 banaka i finansijskih institucija u Srbiji.

Iz Udruženja su naveli da nemaju "konkretnu potvrdu ili podatak" o tome da bi neka banka iz Srbije mogla da bude pogođena ovim ograničenjima. Dodaju i da to ne očekuju imajući u vidu da, kako se navodi, Srbija nema naročito razvijenu spoljnotrgovinsku saradnju sa Estonijom.

Iz Udruženja navode da je "teško proceniti" da li će i kako će se druge finansijske institucije iz Estonije odnositi prema ovom pitanju.

"Bitno je istaći da ovde nije reč o postupanju u skladu sa nekom institucionalnom preporukom ili odlukom nekog regulatornog tela (u Estoniji, prim. aut.). Svakako ćemo pratiti razvoj situacije sa dužnom pažnjom", navode iz Udruženja banaka.

Oni u odgovoru ističu da i banke u Srbiji izvršavaju transakcije "u skladu sa propisanim sankcijama i pored činjenice što Srbija kao država nije donela odluku o uvođenju sankcija prema Rusiji".

'Otvoreno pitanje' o daljim merama protiv Srbije

Ekonomista Milan Kovačević kaže za RSE da veruje da mali broj banaka iz Srbije ima transakcije sa tom bankom u Estoniji i da je u pitanju jednocifreni broj, ali i da je otvoreno pitanje da li će ovu odluku slediti i druge institucije.

"Postavlja se pitanje da li će i ta zemlja (Estonija) ograničiti plaćanja sa licima u Srbiji, to bi pogodilo sve naše banke", navodi on.

Kovačević smatra da se Srbija svojim odlukama inače odvaja od Evropske unije, čijem članstvu teži. On kaže da ovaj potez estonske banke nije neočekivan.

"Definitivno možemo očekivati, ako Evropska unija snažno kažnjava one koji rade sa Rusijom, da se to (mere) može u Srbiji uvećavati. Naročito se to odnosi na banke u državama EU koje su priznale Kosovo", kaže on.

Srbija, inače, razvija saradnju sa Rusijom računajući na njenu podršku kada je reč o statusu Kosova, njene bivše južne pokrajine koja je proglasila nezavisnost 2008. godine. Kosovo je priznala većina država članica EU, kao i Sjedinjene Američke Države.

Srbija je, sa druge strane, od 2012. kandidat za članstvo u EU, ali zaostaje u usklađivanju spoljne i bezbednosne politike sa Evropskom unijom u odnosu na druge zemlje kandidate sa Zapadnog Balkana.

Iako je podržala teritorijalni integritet Ukrajine, Srbija se nije priključila nijednom paketu sankcija koje je EU uvela protiv Rusije od početka agresije na Ukrajinu, februara 2022.