Kosovo i EU suprotno oko ukidanja kaznenih mjera

Kosovo ostaje posvećeno implementaciji sporazuma o normalizaciji odnosa sa Srbijom na osnovu predloga Evropske unije, ali napominje da Aneks za njegovu implementaciju treba sprovoditi "balansirano i po redosledu".

Ovako iz Vlade Kosova u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentarišu stav EU da je za ukidanje kaznenih mera, pored daljih koraka ka deeskalaciji situacije na severu, od "suštinske važnosti" i brza realizacija Sporazuma o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda, kao i njegovog Aneksa za implementaciju.

"Ovo uključuje i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (na Kosovu)", naveo je portparol EU Peter Stano za RSE.

Sporazum o normalizaciji odnosa na predlog EU je postignut krajem februara dok je sredinom marta usaglašen Aneks za implementaciju i predviđa rešavanje mnogih otvorenih pitanja između Prištine i Beograda.

Međutim, pao je u drugi plan nakon podizanja tenzija na severu Kosova krajem maja.

Zašto su Kosovu uvedene kaznene mere?

Na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, podignute su tenzije jer su novoizabrani gradonačelnici na izborima koje je lokalno stanovništvo mahom bojkotovalo, u opštinske zgrade u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku ušli uz pomoć policije.

Situacija je eskalirala 29. maja kada su se Srbi u Zvečanu sukobili sa pripadnicima vojne misije NATO-a na Kosovu (KFOR).

Tom prilikom je teže i lakše povređeno oko 90 vojnika KFOR-a, kao i desetina Srba koji su učestvovali u sukobima.

EU, koja posreduje dijalogom o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije duže od deset godina, za ove tenzije je odgovornost prebacila na Prištinu i zahtevala hitnu deeskalaciju i povratak dijalogu.

Uz konstatciju da Vlada Kosova ignoriše ove zahteve, EU joj je krajem juna uvela kaznene mere u vidu privremene suspenzije rada na Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Takođe, suspendovano je prisustvo Kosova događajima na visokom nivou i bilateralne posete.

U međuvremenu su specijalni izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak i zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi (Bislimi) 10. jula u Bratislavi postigli dogovor o deeskalaciji situacije na severu.

Pored konkretnih koraka, koji se odnose na povlačenje policije iz i okolo opštinskih zgrada na severu i raspisivanja novih izbora, iz EU su tada istakli i važnost implementacije dogovora proizišlih iz dijaloga.

Šta kaže Vlada Kosova?

Iz Vlade Kosova napominju da je već ispunjena prvu tačka dogovora o deeskalacija, koja se odnosi na smanjenje policjskih snaga, te dodaju da se iz i okolo opštinskih zgrada na severu do sada povuklo 50 odsto policajaca.

Dodaju dalje da je urađena i bezbedonosana procena u saradnji sa KFOR-om i EULEX-om (misija EU za vladavinu prava), kako je predviđeno drugom tačkom sporazuma, te da je u toku izrada administartivnog uputstva na osnovu kog bi se otvorio put za raspisivanje novih izbora.

"Kosovo poštuje sporazum sa EU. Istovremeno, na terenu imamo deeskalaciju situacije u značajnoj meri. Bezbednosna situacija je bolja. Situacija je mirnija. Prošlo je oko dva meseca od kada je zabeležen poslednji nasilni incident", navode iz Vlade.

Ipak, dodaju da je Kosovo svesno potencijalne ponovne eskalacije koju bi mogla da uslovi Srbija "podstiču i mržnju i agresivnost".

Zbog toga, kako se dodaje u odgovoru za RSE, Vlada Kosova smatra da su kaznene mere EU bile i jesu nepravedne, "pogotovo nakon napretka u primeni sporazuma o deeskalaciji i poboljšanja situacije na terenu".

Kada je reč o sporazumu o normalizaciji odnosa i Aneksa za njegovu implementaciju, navode da je zvanična Priština uvek "spremna, konstruktivna i posvećena da realizuje dogovoreno na izbalansiran način i po redu".

"Međutim, s druge strane, uvek treba isticati konstantno javno odbijanje Srbije da primeni (sporazume), uz kontinuirano kršenje (sporazuma), bez primedbi i posledica od strane EU", zaključuju iz Vlade Kosova.

Sporazum o normalizaciji dveju strana i Aneks za njegovu implementaciju, pored ostalog, predviđa da Kosovo pripadnicima srpske zajednice na Kosovu pruži "određeni nivo samoomenadžiranja".

Međunarodni zvaničnici su u nekolio navrata rekli da je ta tačka sporazuma odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Zajednica je dogovorena 2013. godine i Srbima na Kosovu bi trebala da pruži veću autonomiju.

EU i dalje zabrinuta

U odgovoru za RSE Peter Stano navodi da je EU i dalje zabrinuta zbog tenzija na severu Kosova, te podsećaju da je jasno stavljeno do znanja da će biti preduzete mere ukoliko ne dođe do deeskalacije situacije.

Dodaje da EU pozdravlja nedavnu odluku Vlade Kosova da smanji prisustvo policije ali da su neophodni dalji koraci ka smirivanju tenzija.

"Da bi se sadašnja kriza okončala, trebalo bi što pre raspisati vanredne izbore u sve četiri opštine i organizovati ih na potpuno inkluzivan način. To znači uz potpuno i bezuslovno učešće kosovskih Srba", kaže Stano.

EU je u nekoliko navrata najavila da će i Srbiji uvesti kaznene mere ukoliko ne bude sarađivala po pitanju deeskalacije.

Ipak, u zaključku Stano ističe važnost dijaloga Kosova i Srbije i implementaciju svega dogovorenog, uključujući Zajednicu opština sa srpskom većinom.

‘Očekivanja Kosova nisu realna’

Demuš Šaša (Demush Shasha) iz Kosovskog instituta za evropsku politiku u izjavi za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da očekivanja Vlade oko povlačenje kaznenih mera nisu realna, odnosno da su prvi koraci ka deeskalaciji samo početak.

Smatra da EU od Kosova očekuje da nakon deeskalacije na severu Kosova počne i sa konkretnom implementacijom sporazuma o normalizaciji odnosa.

"Početak sprovođenja dogovora oko deeskalacije na severu nije dovoljan za ukidanje mera EU, posebno ako imamo u vidu da je EU obazriva zbog skepticizma koji postoji u Prištini prema diajalogu", kaže Šaša.

Prema njegovoj oceni Evropska unija od Vlade Aljbina Kurtija očekuje da napravi "stratešku korekciju" u odnosu prema dijalogu.

"Ne samo privremeni politički manevar oko početka sprovođenja zahteva za deeskalaciju situacije na severu", kaže ovaj stručnjak za evropsku politiku.

Deeskalaciju na severu i povratak dijalogu od Kosova traže i zapadne zemlje.

Ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer (Jeffrey Hovenier) je 16. avgusta u razgovoru sa novinarima u Prištini rekao da zahtevi njegove zemlje prema prema Vladi Kosova nemaju veze sa pritiscima.

Dodao je da Kosovo ima pravo da samostalno donosi odluke ali da je poželjno da prihvati savete i sugestije kada je u pitanju izbegavanje tenzija.

U tom kontekstu je rekao da se od Kosova traži "da odmah primeni Ohridski sporazum i unapredi pregovore o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom".

Hovenijer je izrazio i stav da Vlada Kosova ne bi trebala da "uslovljava" EU oko ukidanja mera, već da radi na relaksaciji odnosa bez povlačenja koraka koji mogu da dovedu do ponovne eskalacije.