Počeo Prajd u Beogradu, u centru jake policijske snage
Parada ponosa (Prajd), na kojoj LGBT+ zajednica traži ostvarenje svojih prava u Srbiji, počela je u centru Beograda.
Učesnici se okupljaju u parku Manjež, u centru Beograda, odakle će krenuti u šetnju, javlja reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE).
Najavljena je šetnja centralnim gradskim ulicama, a povorka će proći pored zgrada Vlade i Skupštine Srbije.
Policijske snage su zatvorile centar grada. To je bilo najavljeno u okviru mera bezbednosti.
Ovogodišnji slogan Prajda je "Nismo ni blizu", uz naglasak aktivista da se LGBT+ zajednica u Srbiji suočava sa povećanim nasiljem i diskriminacijom.
"Nismo ni blizu, jer nijedan zahtev Beograd Prajda i dalje nije ispunjen", saopštili su organizatori.
Među kjučnim zahtevima, koji se nisu promenili od 2017, je usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama, koji bi regulisao prava istopolnih partnera.
Takođe, zahteva se i donošenje Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, kao i poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe.
Traži se i brza i adekvatna reakcija državnih organa i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBT+ zajednici.
Opozicioni Zeleno-levi front istakao LGBT zastavu na Skupštini Beograda
Odbornice i odbornici opozicionog Zeleno-levog fronta okačili su LGBT zastavu na zgradi Skupštine grada Beograda.
Oni su tako odgovorili na stav gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapićakoji je 8. septembra izjavio da neće podržati Paradu ponosa ni na koji način, pa ni isticanjem LGBT zastave na zgradi Skupštine Beograda.
"Trg Nikole Pašića (gde se nalazi Skupština Beograda) će ove godine ipak biti obasjan duginim bojama i pre same Prajd šetnje", saopštili su predstavnici Zeleno-levog fronta.
Šest boja zastave ponosa na rezidenciji ambasadora EU
Šest boja koje predstavljaju zastavu ponosa LGBT zajednice osvetlile su rezidenciju ambasadora Evropske unije u Srbiji Emanuela Žiofrea (Emanuele Giaufret) 9. septembra uoči Parade ponosa u Beogradu.
Evropska komisija je 2020. godine usvojila Strategiju ravnopravnosti LGBT osba, pokazujući posvećenost izgradnji EU jednakosti.
Predlog Zakona o građanskom partnerstvu u Skupštini Srbije
Uoči Prajda, opozicioni Zeleno-levi front je 8. septembra uputio Skupštini Srbije predlog Zakona o građanskom partnerstvu kojim bi bile regulisane istopolne zajednice.
Zeleno-levi front je najavio da će tražiti da se predlog Zakona o građanskom partnerstvu stavi na dnevni red.
Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović rekao je da je "odavno prošlo" vreme za donošenje takvog zakona iako je vlast to obećavala godinama.
Nacrt je pripremljen, ali ga Vlada nije stavila u proceduru. Usvajanje je naišlo na otpor desničarskih partija i organizacija i Srpske pravoslavne crkve.
Procedura nalaže da zakon treba da usvoji Skupština Srbije. No, bez potpisa predsednika Srbije ne može da stupi na snagu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u avgustu da neće potpisati Zakon o istopolnim zajednicama, kao ni zakon kojim će, kako je kazao, postojati "neki treći rod gde niste muškarac ili žena".
Bez zastave duginih boja na zgradama Predsedništva i Skupštine Beograda
Na zahtev organizatora Beograd prajda da se na ključne institucije u gradu okači LGBT+ zastava, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je 8. septembra da "neće na zgradu Predsedništva okačiti LGBT zastavu".
"Evo, neću da je okačim i šta sad? A jesam li ikada išta učinio nešto protiv njihovih prava? Nisam", naveo je Vučić.
On je naveo da je "izabran kao predsednik republike da bi zastupao interese građana".
"I to činim na način na koji ja mislim da je najbolji", rekao je Vučić.
Organizatori Beograd Prajda su ocenili da izjave predsednika pokazuju da "vrhu države nije stalo ni da simbolično podrži LGBT+ zajednicu, ali ni da im obezbedi jednaka prava pred zakonom".
Da zastava duginih boja neće biti okačena ni na zgradi Skupštine Grada Beograda, izajavio je uoči Prajda gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.
On je naveo i da neće učestvovati na Paradi ponosa.
"Nisam promenio stav, nećemo kačiti zastavu i neću šetati i to je to", rekao je Šapić novinarima.
Šapić koji je u junu 2022. postao gradonačelnik Beograda, ni prošle godine nije hteo da učestvuje na Prajdu, niti da podigne zastavu duginih boja ispred Skupštine grada.
Beogradska Parada ponosa je prošle godine bila održana kao "Europrajd", odnosno centralna evropska manifestacija posvećena pravima LGBT+ zajednice.
Europrajd je održan uprkos zvaničnoj zabrani policije i protestima desničara i Srpske pravoslavne crkve.
U Srbiji poštovanje LGBT prava i sloboda u padu
Prema istraživanjima međunarodnih organizacija, procenat poštovanja LGBT+ prava i sloboda u Srbiji je svega 37 odsto u 2022. godini.
LGBT+ prava i slobode narušena su i delovanjem desničarskih partija i grupa, kao i protivljenjem verskih organizacija.
Organizacija "Da se zna", koja dokumentuje nasilje i diskriminaciju motivisane homofobijom i transfobijom, evidentirala je 89 incidenata motivisanih mržnjom prema LGBT+ osobama u prošloj godini.
Od tog broja je 29 slučajeva fizičkog nasilja, a samo je trećina prijavljena policiji.
Najviše icidenata bilo je uoči Europrajda, a organizacija "Da se zna" je evidentirala osam fizičkih napada na učesnike te manifestacije.