'Kartografske pretenzije' Kine alarmirale susede

Mnoge zemlje u azijsko-pacifičkom regionu oštro su reagovale zbog objave kineske mape kojom zvanični Peking polaže pravo na veći deo Južnokineskog mora i druge teritorije, uključujući i delove Indije i Rusije.

Mapa je objavljena nekoliko dana nakon što je predsednik Kine Si Đinping na poslednjem samitu BRIKS-a izjavio da "hegemonizam nije u kineskom DNK-u".

Peking odavno iskazuje pretenzije prema tim oblastima, ali je poslednjih godina sve više koristio taktiku zveckanja oružjem da zastraši susedne zemlje, što je izazvalo bojazan da bi Si Đinping mogao da pokuša da silom ostvari teritorijalne pretenzije i da se tako ponovi "ukrajinski scenario" u tom regionu.

Na koje teritorije Kina polaže pravo?

Mapa, koju je objavilo krajem avgusta kinesko Ministarstvo prirodnih resursa, uključuje liniju u obliku slova "U" koja pokriva 80 odsto Južnokineskog mora, regiona koga potresaju sporovi.

Istovremeno, kroz Južnokinesko more je 2016. prošla roba vredna 3,37 hiljada milijardi dolara ili 21 odsto svetske trgovine, prema podacima nadležne agencije Ujedinjenih nacija (UNCTAD).

Nova mapa takođe ima deset crtica koje se pojavljuju istočno od Tajvana. Linija se proteže u ekskluzivne ekonomske zone Filipina, Vijetnama, Malezije, Bruneja i Indonezije.

Kinesko ministarstvo tvrdi da je reč o "standardnoj mapi" kao deo, kako ih naziva, "stalnih napora", da eliminiše "problematične mape".

Tribunal Ujedinjenih nacija (UN) u Hagu je presudio 2016. da su neutemeljeni zahtevi Kine o polaganju istorijskih prava na oblasti u okviru takozvane "linije sa devet crtica", na osnovu nejasne mape iz 1940.

Presuda je doneta po tužbi Filipina za kršenje njegovih prava u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni, te gradnju veštačkih ostrva.

Kina, koja nije učestvovala u postupku pred Tribunalom u Hagu, nikada nije prihvatila tu presudu.

Od mapa do posezanja za teritorijama

Kineski kartografski poduhvat nije ograničen na linije na mapama, već uključuje i posezanje za teritorijama.

Kina je započela opsežne projekte melioracije u Južnokineskom moru, pretvarajući potopljene grebene, neki od njih najčistijih na svetu, u veštačka ostrva da bi na njima izgradila pomorske i vazdušne baze u cilju učvršćivanja svojih pretenzija.

Ova obnovljena ostrva imaju vojnu infrastrukturu, što izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog kineskih strateških namera u regionu, navodi Sandej Gardijan (The Sunday Guardian)

Susedne zemlje je optužuju da je gađala vodenim topovima posadu malih filipinskih brodova koji su pokušavali da snabdeju svoje trupe unutar unutar ekskluzivne ekonomske zone koja pripada ovoj zemlji.

Takođe, zapadne zemlje optužuju kinesku mornaricu da izvodi opasne i ratoborne manevre uznemiravajući avione i brodove iz SAD i njegovih saveznika čije operacije "slobode plovidbe“, kako se nazivaju – prema tvrdnji Pekinga- ugrožavaju kineski suverenitet.

Istovremeno, kineski ministar odbrane, general Li Šangfu poručio je drugim zemljama da "gledaju svoja posla" na pitanje o "opasnom i neprofesionalnom ponašanju" kineske vojske u Istočnokineskom i Južnom kineskom moru kada su brodovi drugih zemalja bili u međunarodnim vodama.

Donald Rotvel (Rothwell), profesor na Australijskom nacionalnom univerzitetu u Kanberi, kazao je za NBC da sada, kada je kineska vlada odobrila i objavila kartu, njena mornarica i obalska straža "pokušaće da potvrde kineski suverenitet i jurisdikciju na osnovu te mape."

Žestoke reakcije kineskih suseda

Najnovija kineska mapa je izazvala žestoke reakcije njenih suseda. Sve su uložile diplomatske proteste.

Dugogodišnje pretenzije Kine u Južnokineskom moru dovele su do tenzija u odnosima sa Indonezijom, Vijetnamom, Malezijom, Brunejem i Filipinima i drugim zemljama regije.

Indija ne dopušta 'kartografska prekrajanja'

Indija je prva reagovala na objavljivanje kineske mape, istakavši da su njene tvrdnje neosnovane.

Šef indijske diplomatije Subramanjam Džaišankar rekao je da "samo iznošenje apsurdnih tvrdnji ne čini tuđu teritoriju vašom".

Portparol indijskog Ministarstva spoljnih poslova Arindam Bagči rekao je da "takvi koraci kineske strane samo komplikuju rešavanje graničnog pitanja".

Iako godišnje objavljivanje mapa Kina naziva rutinskom praksom, Indija je po prvi put uložila protest Pekingu, jasno mu stavljajući do znanja da neće dozvoliti kartografska prekrajanja koje bi poslužile kao osnova za teritorijalne pretenzije u budućnosti.

"Sasvim je evidentno iz najnovijeg poteza da Kina nije odustala od ratobornosti i da priprema svoju vojsku za realizaciju ciljeva zacrtanih u kartama", ocenjuje Hindustan tajms.

Samo nedelju dana ranije, indijski premijer Narendra Modi i kineski lider Si Đinping sastali su se na samitu BRIKS-a u Južnoj Africi i dogovorili da "intenziviraju napore" za smanjenje tenzija duž granice. Obe zemlje su najavile sporazum kao veliki korak ka unapređenju odnosa.

'Loše definisana granica'

Nuklearno naoružane Indija i Kina polažu pravo na ogromne delove teritorije duž svoje loše definisane granice – nazvane Linija stvarne kontrole ili LAC – koja se proteže više od 3.500 kilometara od Ladaka na severozapadu do Arunačal Pradeša na severoistoku.

Bivši britanski kolonijalni vladari Indije nikada nisu jasno odredili granicu, koja prolazi kroz udaljene, neravne i snegom prekrivene Himalaje.

Nakon sticanja nezavisnosti Indije 1947, ona i Kina nisu uspele da se dogovore o zajedničkoj granici, a granični spor je nastavljen.

Spor je eskalirao u rat 1962. godine nakon što je Kina zauzela 38 hiljada kvadratnih kilometara Aksaj Čina i izgradila strateški autoput kroz ovu oblast koji povezuje Tibet i provinciju Sinđijang, u kojoj su muslimanski Ujguri većinsko stanovništvo.

Indija i dalje tvrdi da je to deo njene teritorije Ladak, dok Kina insistira da je Aksaj Čin dugo bio deo drevnog kineskog carstva.

Kineske pretenzije u Indiji su povezane sa polaganjem prava na Tibet. Kina smatra Ladak delom zapadnog Tibeta, a Arunačal Pradeš južnim Tibetom.

Kina tvrdi da je Indija zauzela oko 90 hiljada kvadratnih kilometara njene teritorije na severoistoku Indije, uključujući Arunačal Pradeš. Ali Nju Delhi, koji kontroliše Arunačal Pradeš, insistira da je to deo Indije.

Kina je pokušala 2017. da produži put na visoravni Doklam, na koju polaže pravo Butan, ali je takođe strateški važan za Indiju. Indija je intervenisala da spreči izgradnju puta, što je dovelo do sukoba koji je trajao više od dva meseca pre nego što su se obe strane povukle. Kina nije postigla cilj, ali je nagovestila da želi da promeni status kvo u regionu.

Diplomatske veze između dve zemlje su dodatno zahladneli nakon sukoba u himalajskom regionu Ladaka 2020. Ubijeno je 20 indijskih i četiri kineska vojnika.

Iako su od tada Peking i Nju Delhi održali više od deset diplomatskih i vojnih sastanaka, nije ostvaren preveliki uspeh u rešavanju graničnog spora.

'Narodna Republika Kina nikada nije vladala Tajvanom'

Tajvan je saopštio da nije deo Kine.

"Bez obzira na to kako kineska vlada izokreće svoj stav o suverenitetu Tajvana, ona ne može da promeni objektivnu činjenicu postojanja naše zemlje. Narodna Republika Kina nikada nije vladala Tajvanom. To je činjenica i status kvo koji univerzalno priznaje međunarodna zajednica ", rekao je portparol tajvanskog ministarstva spoljnih poslova Džef Liu.

"Što se tiče Tajvana, umesto devet, sada ima deset crtica, ali to nije novo," navodi za njujorški portal "Breaking defense" Meija Nouvens (Meia Nouwens), ekspertkinja Međunarodnog institutu za strateške studije u Londonu

Originalnu mapu na kojoj se zasniva tvrdnja sa devet crtica kreirala je Vlada Republike Kine 1947. godine.

Nakon pobede komunista u građanskom ratu, Kina je to iskoristila za polaganje prava na ogromne delove teritorije u Južnokineskom moru i oko Tajvana.

"Međutim – originalna mapa iz 1947. je zapravo bila mapa sa 11 crtica. Kina je 1953. uklonila dve crtice u Tonkinškom zalivu kao deo sporazuma sa Vladom Vijetnama, nakon čega je ostavila devet crtica na mapi. A sada imamo ponovo deset", precizirala je Nouvens.

Prema sporazumu iz Šimonosekija 1895. između kineske dinastije Đing i Japanskog carstva, Tajvan je proglašen velikom prekomorskom kolonijom Japana.

Kraljevina Formoza, sada Tajvan, prvi put je pripojena kineskom carstvu 1683. godine, ali je postala njegova punopravna provincija tek 1887. nakon serije oružanih pobuna domaćeg stanovništva i intervencija Japanaca, Amerikanaca i Francuza u tom interregnumu.

Kako navodi Šišir (Shishir) Gupta u Hindustan tajmsu, ako Kina polaže pravo na Tajvan kao svoju teritoriju, onda bi ekspanzionistički režim Si Đinpinga takođe trebalo da uvrsti Vladivostok u svoje teritorijalne zahteve pošto je predat ruskom carstvu po Ajgunskom sporazumu 1860. između dinastija Đing i Romanova.

Kina polaže pravo na ostrvo u Rusiji

Rusija, koja deli severnu granicu sa Kinom, u početku se nije oglašavala. Iako je 2005. rešila granični spor sa Kinom sporazumom, Peking u najnovijoj mapi polaže pravo na ostrvo Bolšoj Usurijski, koje se nalazi u istočnom delu Rusije.

Međutim, Kremlj je u početku uzdržano reagovao što, prema pisajju "Njuzvika" (The Newswek), treba tumačiti i time da ruski predsednik Vladimir Putin "nije u poziciji da se glasno žali pošto je Moskva postala toliko zavisna od ekonomskih odnosa sa Kinom" nakon što su joj uvedene zapadne sankcije zbog invazije na Ukrajinu.

Rusija takođe jednostrano polaže pravo na nekoliko regiona Ukrajine, uprkos tome što nema čvrstu kontrolu nad njima i osuda u međunarodnoj zajednici.

Nakon početne ćutnje, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova odbacila je svaki predlog o ponovnom otvaranju teritorijalnog spora.

"Ruska i kineska strana drže se zajedničkog stava da je granično pitanje između naših zemalja konačno rešeno, što je potvrđeno ratifikacijom sporazuma iz 2005. Razgraničenje i demarkacija naše zajedničke granice je završeno celom njenom dužinom (skoro 4 300 kilometara), uključujući 2008. na ostrvu Boljšoj Usurijski," navela je Zaharova.

Rusija i Kina su se sporile oko ovog ostrva još od 1860-ih. Kina je na osnovu sporazuma dobila 170 od 350 kvadratnih kilometara ostrva zajedno sa nekim drugim obližnjim ostrvima, a Rusija je zadržala ostatak spornog regiona.

Dejvid Silbi (David Silbey), profesor Univerziteta Kornel (Cornell) kazao je za "Njuzvik" da sporna mapa ne krši u potpunosti sporazum iz 2008. godine, "ali je prst u oko Rusima, ne previše, no dovoljno uznemiravajući da ima smisla, kao da neko ukrade komad hrane sa nečijeg tanjira".

Mark Kac (Katz), profesor Džordž Mejson (George Mason), smatra da bi Kremlj mogao zauzeti drugačiji pristup od Indije.

"Odgovor Moskve na ovu novu kinesku kartu će verovatno biti recipročan tako što će ukazati na sopstvenu mapu o tome šta su dve zemlje dogovorile 2008. godine", kaže Kac.

"Osim toga, prekrajanje mape na papiru nije isto što i pokušaj da se nasilno prekroji mapa na terenu, kao što Rusija nastoji da uradi u Ukrajini. Niti je verovatno da će Peking sada pokušati da uradi nešto slično", ocenjuje Kac.

Ipak, po njegovom mišljenju, Moskva mora da bude zabrinuta da bi ova relativno mala kineska teritorijalna pretenzija, uprkos prethodnom sporazumu, "mogla da bude praćena još većom".

Japan odbacuje kineske pretenzije na ostrva Senkaku

Tokio je pozvao Peking da povuče mapu tvrdeći da jednostrano polaže pravo na japanska ostrva Senkaku u južnoj prefekturi Okinava u Istočnokineskom moru.

Kina naziva ta ostrva Diaoju, a Tajvan Diaojutaj. Nenaseljena ostrva su pod japanskom upravom i zaštićena su sporazumom sa SAD-om o odbrani.

Glavni sekretar Vlade Japana Hirokazu Macuno istakao je da su ostrva "neosporno sastavni deo japanske teritorije, kako istorijski tako i po međunarodnom pravu."

Međutim, portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning tvrdi da su Diaoju i susedna ostrva deo Kine.

"Razumno je da ih Kina uključi u naše standardne mape. Ne prihvatamo određene izjave", rekla je ona.

Teritorijalni spor, u koji se Tajpej sada retko uključuje zbog otopljavanja veza sa Tokijem, razbuktao se pre deceniju kada je japanska vlada nacionalizovala ostrva.

Od tada, Kina koristi najveće brodove, neke sa topovima za samoispaljivanje granata, koji kruže skoro svakodnevno oko ovih ostrva, a često su usidreni danima u teritorijalnim vodama – da bi demonstrirali pretenzije na njih.

To je samo jedna od nekoliko potencijalnih žarišta u Aziji koja uključuje teritorijalne sporove između Kine i njenih suseda.

Kina i Japan imaju dugu istoriju nesuglasica. Krajem avgusta usledio je novi verbalni rat nakon odluke Pekinga da zabrani sve japanske morske proizvode kao odgovor na ispuštanje razblaženih otpadnih voda iz nuklearne elektrane Fukušima, koja je oštećena zemljotresom i cunamijem 2011. godine.

Vijetnam zabranio film 'Barbi'

Vijetnam je saopštio da se kineska mapa narušava njegov suverenitet nad ostrvima Paracel i Spratli i jurisdikciju nad njegovim vodama.

Stoga je treba smatrati nevažećom jer krše Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravu mora.

U kojoj meri Hanoj smatra liniju sa devet crtica provokativnom, pokazuje i njegova zabrana popularnog filma "Barbi" u julu, jer je u njemu prikazana i mapa sa spornim kineskim pretenzijama.

Sukob kineske obalske straže i filipinskih čamaca

Teritorijalne pretenzije ponekad dovode do direktne konfrontacije. U avgustu su filipinski čamci probili blokadu kineske obalske straže u Južnokineskom moru da bi isporučili zalihe svojim snagama koje čuvaju jedan od spornih sprudova.

U odgovoru na mapu, Ministarstvo spoljnih poslova Filipina navelo je odluku arbitražnog suda u Hagu iz 2016. godine - u skladu sa Konvencijom UN o pomorskom pravu - koja je u velikoj meri poništila zahtev Kine na praktično celo Južnokinesko more i potvrdila kontrolu Filipina nad resursima u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni od 200 nautičkih milja.

Gradonačelnik Katmandua otkazao posetu Kini

Nepal, koji se nalazi na jugozapadnoj granici Kine, saopštio je da će se držati svoje, nedavno odobrene mape zajedničke granice, ali je najblaže reagovao u odnosu na druge zemlje na najnoviju kinesku mapu.

Reka Šarma, ministar komunikacija Nepala, rekao je da vladini zvaničnici treba da razgovaraju "diplomatskim kanalima" sa Kinom o mapi, nakon čega će javno izneti svoje stavove, navodi Nepal News.

Međutim, Balen Šah, gradonačelnik glavnog grada Nepala, Katmandua, otkazao je put u Kinu zbog neusaglašenosti između kineske i nepalske mape, izvestio je lokalni list Khabarhub.

Prigovor Nepala je jedinstven jer je protestovao zbog kineskog prisvajanja tri indijske oblasti — Limpijadhura, Kalapani, Lipulek — za koje tvrdi da pripadaju, zapravo, njemu.

Malezija: Kineska mapa nas ne obavezuje

Iako Malezija ne deli kopnenu granicu sa Kinom, oštro je reagovala jer se mapom dovodi u pitanje i deo Južnokineskog mora na koji ona polaže pravo. Malezija je odbacila kineske "jednostrane tvrdnje" i dodala da je ova mapa "ne obavezuje". U sličnom tonu su reagovali i Vijetnam, Tajvan, Indonezija i Filipini.

Kina: Ažuriranje mapa rutinska praksa

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin izbegao je direktan odgovor na pitanja o specifičnostima linije sa devet crtica i zašto je Peking poslednjih godina koristio desetu crticu, rekavši novinarima samo da je "stav Kine o Južnokineskom moru dosledan i jasan".

On je odbacio kritike susednih zemalja pozivajući ih da se uzdrže "preterane reakcije", odnosno "pridavanja već značaju ovom pitanju nego što ima. Naglasio je da je ažuriranje "rutinska praksa svake godine" sa ciljem da se obezbede standardne mape i "obrazuje javnost da ih koristi u skladu sa pravilima".

"Nadamo se da relevantne strane to mogu sagledati na objektivan i racionalan način", rekao je Venbin.

Međutim, kako navodi Hindustan tajms, pažljiviji pogled na mapu pokazuje da je to mnogo više od "rutinske godišnje prakse", jer su svim prisvojenim mestima data mandarinska imena.

"Mapa označava ono što Kina tvrdi kao sopstvenu teritoriju na osnovu iskrivljene istorije", piše Hindustan tajms.

Teritorijalni spor Kine sa 15 zemalja

Kina ima teritorijalne sporove sa 15 zemalja plus Tajvanom, navodi The Week: Filipini, Vijetnam, Japan, Indija, Nepal, Butan, Bruneji, Indonezija, Malezija, Laos, Južna Koreja, Severna Koreja, Mongolija, Mjanmar, Singapur.

Pored toga, tu je pitanje Tibeta. Dok Tibetanci kažu da je njihova domovina nezavisna nacija, Kina smatra da je njen sastavni deo.

Kina je napala Tibet 1949-50. godine i od tada vlada njime čvrstom rukom, namećući svoj jezik i kulturu drevnoj tibetanskoj zajednici, čiji je duhovni i politički vođa Dalaj Lama bio prinuđen da ode u egzil.

Zašto je mapa objavljena sada?

Peking je odlučio da objavi mapu nakon sastanka zemalja BRIKS-a krajem avgusta – Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike – i neposredno uoči sastanaka na najvišem nivou Asocijacije zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) i Grupe 20 bogatih i zemalja u razvoju (G20).

Na samitu BRIKS-a, odnosi Kine i Rusije su uglavnom viđeni kao ojačani jer je ova grupacija glasala za predlog Pekinga i Moskve da pozovu Iran i Saudijsku Arabiju, zajedno sa još četiri zemlje, da se priključe ovoj grupaciji.

Na marginama, indijski premijer Narendra Modi i kineski predsednik Si Đinping čak su razgovarali o spornoj granici, složivši se da intenziviraju napore u cilju smanjenja tenzija.

Većina vlada sa kojima Kina ima sporove u Južnokineskom moru su članice ASEAN-a, a Indija je domaćin pregovora G20.

Objavljivanje mape u tom trenutku, gleda se kao na signal Pekinga da nema nameru da odustane ni od jedne od svojih pretenzija, da je odlučan da ih ostvari i da želi da na to stalno podseća druge zemlje u regionu, navodi AP.

Ian (Čong) Chong, profesor na Nacionalnom univerzitetu Singapura, rekao je za njujorški portal "Breaking Defense" da "(kineske) pretenzije nisu nove, iako je tajming iznenađujući".

"Možda to ima veze sa Filipinima i Vijetnamom koji su objavili kako je kineska vojska upotrebila vodene topove da blokira njihova plovila," ocenjuje Čong.

'Kartografska agresija'

Objavljivanje mape treba posmatrati kao primer kako Kina tretira pravo, smatra Meija Nouvens.

"Kineske vlasti su poslednjih godina promenile zakone kako bi obezbedili policiji i vojnim agencijama veće pravo u podupiru njihovih teritorijalnih pretenzija u regionu", navodi Nouvens.

Happimon Džejkob (Happymon Jacob), profesor Univerziteta Džavaharlal Nehru, rekao je za Vošington post (The Washington Post) da mape nisu iznenađujuće.

"I njihov sadržaj i tajming naglašavaju oštru realnost da je Kina nefleksibilna u pogledu svojih revizionističkih tvrdnji i da je malo verovatno da će odustati, smatra Džejkob.

Kineska "kartografska agresija", kako je opisuje Sandej Gardijan, doprinose regionalnoj nestabilnosti, jer susedne zemlje doživljavaju Kinu kao pretnju njihovom suverenitetu.

Pored toga, militarizacija obnovljenih ostrva povećava potencijal za sukobe u Južnokineskom moru.

Budućnost Južnokineskog mora i odgovor sveta na kineske pretenzijie, za sada iskazane kartografski, oblikovaće geopolitiku 21. veka.