U eksploziji u Nagorno-Karabahu poginulo najmanje 20 ljudi, dok hiljade odlaze u Jermeniju

Najmanje 20 ljudi poginulo je u eksploziji skladišta goriva 25. septembra u azerbejdžanskom regionu Nagorno-Karabah, saopštile su lokalne vlasti jermenskih separatista.

U bolnice je posle eksplozije primljeno 290 ljudi, od kojih su desetine u kritičnom stanju, preneo je Rojters (Reuters).

Snažna eksplozija dogodila se u skladištu goriva 25. septembra nedaleko od puta Stepanakert-Askeran, dok hiljade etničkih Jermena ubrzano odlazi iz Nagorno-Karabaha posle pobede Azerbejdžana nad separatističkim snagama.

Zvaničnici jermenskih separatističkih vlasti u Nagorno-Karabaha rekli da će benzinske pumpe obezbediti besplatno gorivo za one koji krenu na put ka Jermeniji.

Dok hiljade Jermena napuštaju svoje domove u Nagorno-Karabahu navodeći da se da se plaše etničkog čišćenja, SAD pozivaju Azerbejdžan da zaštiti prava civila i omogući humanitarne i posmatračke misije.

Jermeni iz Nagorno-Karabaha – dela Azerbejdžana koji je van kontrole Bakua od raspada Sovjetskog Saveza – počeli su da beže ove nedelje pošto su njihove snage pretrpele poraz u munjevitoj vojnoj operaciji azerbejdžanske vojske.

Vlasti Jermenije 26. septembra su navele da je 13.550 od 120.000 etničkih Jermena iz Nagorno-Karabaha stiglo u tu zemlju. Stotine automobila i autobusa natrpanih stvarima i dalje vijuga niz planinski put iz Azerbejdžana.

"Pozivamo Azerbejdžan da održi primirje i preduzme konkretne korake za zaštitu prava civila u Nagorno-Karabahu", rekla je šefica Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Samanta Pauer (Samantha Power) novinarima u Jerevanu.

Pauer, koja je prethodno jermenskom premijeru Nikolu Pašinjanu uručila pismo podrške od predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden), rekla je da je upotreba sile Azerbejdžana neprihvatljiva i da Vašington traži odgovarajuću reakciju.

Ona je pozvala azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva da ispuni svoje obećanje da će zaštititi prava etničkih Jermena, u potpunosti otvoriti koridor Lačin koji povezuje Nagorno-Krabah s Jermenijom i dozvoliti isporuku pomoći i međunarodnu posmatračku misiju.

Alijev je obećao da će garantovati bezbednost Jermena u Nagorno-Karabahu, ali da je ideja o nezavisnosti tog regiona sada istoriji.

Etnički Jermeni koji su uspeli da dođu u Jermeniju iznelo su mučne izveštaje o bekstvu od smrti, rata i gladi.

Neki su rekli da su videli mnogo mrtvih civila. Drugi, od kojih neki s malom decom, plakali su dok su opisivali tragičnu odiseju bežanja od rata, spavanje na zemlji i glad u stomaku.

Rojters (Reuters) navodi da nije bilo moguće nezavisno proveriti izveštaje o vojnoj operaciji unutar Nagorno-Karabaha. Azerbejdžan tvrdi da su na meti njegovih snaga bili samo borci.

Pauer je rekla da će se ispitati situacija i šta su doživeli ljudi koji su odlučili da odu iz Nagorno-Karabaha.

Ravnoteža moći

Pobeda Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu menja odnos snaga u regionu južnog Kavkaza, oblasti s više narod koja je isprepletena naftovodima i gasovodima i gde se Rusija, SAD, Turska i Iran nadmeću za uticaj.

Od raspada Sovjetskog Saveza, Jermenija se oslanjala na bezbednosno partnerstvo sa Rusijom, dok se Azerbejdžan zbližio sa Turskom, sa kojom deli jezičke i kulturne veze.

Jermenija je nastojala da uspostavi bliže veze sa Zapadom i krivi Rusiju, koja ima mirovne snage u Nagorno-Karabahu, ali je zaokupljena ratom u Ukrajini, što Nagorno-Karabah nije zaštićen.

Moskva odbacuje optužbe da je kriva i navodi da Pašinjan pravi veliku grešku flertujući sa SAD. Ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov rekao je Vašingtonu da prestane da podstiče antiruska osećanja u Jermeniji.

Izvori: Reuters, AFP