EU poziva poslanike u RS da ne izglasaju zakon o 'stranim agentima'
Evropska unija (EU) je ozbiljno zabrinuta zbog nedavnih zakonodavnih inicijativa i najava u entitetu Republika Srpska (RS), uključujući nacrt zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija, u javnosti poznatijem kao zakon o "stranim agentima".
U saopštenju koje je izdala preš služba EU se navodi da je takozvani zakon o “stranim agentima” u suprotnosti sa procesom evropskih integracija Bosne i Hercegovine.
"Konačno usvajanje zakona bilo bi u direktnoj suprotnosti sa ponovljenim obavezama rukovodstva Republike Srpske da unapređuje evropske integracije Bosne i Hercegovine, a posebno ključni prioritet 11 o civilnom društvu i ključni prioritet 12 o slobodi izražavanja i medija", ističe se u saopštenju u kom se pozivaju poslanici Narodne skupštine Republike Srpske da preispitaju odluku i ne idu dalje sa ovim Nacrtom zakona.
Ova rekacija iz EU dolazi nakon što je Narodna skupština Republike Srpske 28. septembra usvojila Nacrt zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija, poznatijem kao zakon o "stranim agentima".
Nacrt zakona predviđa, između ostalog, posebnu prismotru za nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva, zabranu političkih aktivnosti, potrebu za dodatnom registracijom i slanjem finansijskih izveštaja.
Prema ovom nacrtu zakona, entitetski ministar pravde će sudu moći da predloži zabranu njihovog rada.
U saopštenju EU se podsećaju vlasti RS da poštovanje ljudskih prava, sloboda izražavanja, sloboda medija i pluralizam, kao i okruženje koje omogućava organizacijama civilnog društva da slobodno rade, predstavljaju ključne stubove demokratskog društva.
"Izražavamo žaljenje zbog nedavnog stupanja na snagu izmena i dopuna Krivičnog zakona Republike Srpske, kojima se ponovo uvode krivične kazne za klevetu, koje su nametnule nepotrebna i nesrazmerna ograničenja nezavisnim medijima i civilnom društvu", ističe se u ovom saopštenju i dodaje da one predstavljaju "neosporan veliki korak unazad" u zaštiti temeljnih prava.
Dodaje se da su oni u suprotnosti sa očekivanjima koja su pratila davanje statusa kandidata za članstvo u EU i protiv interesa svih građana Bosne i Hercegovine, uključujući i one sa prebivalištem u entitetu Republika Srpska.
"Ovi koraci su takođe protiv osnovnih principa EU", podvlači se u ovom saopštenju.
EU putem ovom saopštenja podseća da očekuje od svih vlasti da rade konstruktivno na rešavanju ključnih prioriteta Evropske komisije, koji su neophodni da bi Komisija preporučila otvaranje pristupnih pregovora sa Bosnom i Hercegovinom.
Bosna i Hercegovina je u decembru 2022. dobila status kandidata za punopravno člantsvo u EU.
Nakon što je aplicirala za ovaj status, 2016. godine, Evropska komisija je izašla sa negativnim mišlenjem tri godine kasnije o spremnosti zemlje da dobije kandidatski status.
Evropska komisija identifikovala 14 ključnih prioriteta koje treba ispuniti pre dodele kandifatskog statusa.
Međutim u svetlu dodele ovog statusa Ukrajini, države članice EU su na inicijativu Slovenije, odobrile kandidatski status i za BiH, a tih 14 prioriteta su sada postali uslov za otvaranje pristupnih pregovora.