Raste broj šešeljevaca koje traži Hag
Iz Ministarstva pravde Srbije nema odgovora na pitanje da li su primili novu hašku optužnicu protiv osuđenika za ratne zločine Vojislava Šešelja, niti da li će se razmatrati njegovo izručenje.
Vest da je optužnica protiv lidera ultradesničarske Srpske radikalne stranke (SRS) isporučena Beogradu objavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da se Šešelj tereti za nepoštovanje suda.
U Hagu nisu imali komentar na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o detaljima optužnice, ali je lider SRS-a još u septembru 2022. odbio saslušanje povodom kršenja pravilnika Tribunala o zaštiti identiteta svedoka i poverljive dokumentacije.
Šešelj ne krije da je u 56 knjiga objavljivao dokumente sa svog suđenja u Hagu, među kojima su i izjave zaštićenih svedoka.
"Objavljujem sva dokumenta iz svog procesa, i poverljiva i javna. To je moje pravo, meni je zbog toga suđeno i ne mogu oni to celu večnost da drže u tajnosti", rekao je Šešelj za RSE.
Reč je o dokumentima iz procesa u kojem je Šešelj 2018. godine u Hagu osuđen na deset godina zatvora zbog ratnih zločina nad hrvatskim stanovništvom u vojvođanskom selu Hrtkovci.
Na novoj optužnici je i četvoro Šešeljevih saradnika, čime se broj radikala koje traži Tribunal povećao na sedam.
Srbija od 2015. odbija da izruči Petra Jojića i Vjericu Radetu koji su optuženi za zastrašivanje svedoka u postupku protiv njihovog lidera.
Šta kažu u Beogradu?
Navodeći da je iz Haga protiv Šešelja i četiri njegova saradnika stigla nova optužnica, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je okarakterisao kao "pritisak" na Beograd.
"Tek da se na sve pritiske koje imamo doda još nešto", rekao je Vučić 27. septembra za Radio televiziju Srbije.
Dan kasnije, radikali su na konferenciji za novinare saopštili da ni Šešelj, ni ostali "još ništa zvanično nisu dobili iz Haga".
Šefica Šešeljevog pravnog tima Vjerica Radeta, koja je na optužnici Haga od 2012. godine, rekla je da na osnovu ranijih poziva iz Tužilaštva pretpostavljaju da su na novoj optužnici i Ljiljana Mihajlović, Ognjen Mihajlović, Miroljub Ignjatović i Miljan Damnjanović.
Reč je o članovima radikala i recezentima Šešeljevih knjiga.
Iz Ministarstva pravde nisu odgovorili na pitanja RSE da li je optužnica stigla, kao ni da li će nadležni razmatrati eventualno izručenje Šešelja i njegovih saradnika.
"Ne postoji nijedan jedini signal u javnosti da će biti izručen, naprotiv. Kako je izručenje uvek pravno-politički čin, tvrdim da Šešelj ovih dana dobija potvrdu da njegova 'žrtva' neće biti zaboravljena", ocenjuje za RSE Katarina Golubović iz nevadinog Komiteta pravnika za ljudska prava.
Vojislav Šešelj je pravosnažnom presudom Haškog tribunala iz 2018. godine osuđen na 10 godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja i premeštanja Hrvata u selu Hrtkovci 1992. godine.
U pritvoru u Ševeningenu bio je od 2003., a pušten je novembra 2014. zbog pogoršanog zdravstvenog stanja.
U kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, a u Tribunal se nije vratio ni na izricanje presude.
Šta kaže Šešelj?
Deceniju nakon što se u Beograd vratio uz poruku da je "pobedio Haški tribunal", Šešelj u Srbiji nastavlja sa politikom koja ga je odvela do optuženičke klupe međunarodnog suda.
Njegova izdavačka kuća "Velika Srbija", koja nosi naziv radikalskog programa ujedinjenja "svih srpskih zemalja" iz ratnih devedesetih, broji skoro 200 knjiga.
Gotovo tećinu Šešelj je posvetio svom slučaju i "analizi" rada Tribunala u Hagu.
U sekciji izdavaštvo na sajtu Srpske radikalne stranke mogu se pronaći naslovi poput "Suočavanje sa Haškim inkvizitorima", "Haška antisrpska giljotina" u više tomova, te dve knjige "Procesa za nepoštovanje Haškog tribunala".
Knjige, čijim naslovima vređa tužioce i sudije, sadrže "brojne sudske dokumente, stenografske beleške, sudsku prepisku i materijal tužilaštva", navodi se u opisima na sajtu SRS-a.
Ne pitanje RSE na osnovu čega misli da ima pravo da objavljuje poverljivu sudsku dokumentaciju, Šešelj odgovara da to "nije legalni i regularni sud".
Za razliku od 2003. kada je doborovoljno otišao u Hag, Šešelj danas u ironičnom tonu odgovara na pitanje da li će to ponovo učiniti.
"Pošto će uskoro Velika Britanija biti potopljena na dno mora, a ogroman talas će zapljusnuti i Holandiju, ja neću da se zateknem u ševeningenskom zatvoru pa da se udavim. Moj je uslov da se prvo Haški tribunal premesti u neku sigurniju državu. Instistiram da to bude Avganistan", rekao je Šešelj.
Uveren je i da ga vlasti u Srbiji neće izučiti.
"Po zakonu, Beograd može da izruči samo one koji su optuženi za najteža krivična dela za koja se goni po međunarodnom pravu. A nepoštovanje suda nikad nije predstavljalo teško krivično delo", rekao je Šešelj za RSE.
Zašto Srbija odbija da izruči radikale?
Sličan odgovor šalju i nadležni u Srbiji od 2015. godine od kada odbijaju da izruče Hagu dvoje radikala Vjericu Radetu i Petra Jojića.
Njih je Tribunal u oktobru 2012. optužio da su uticali na svedoke optužbe u procesu protiv njihovog partijskog vođe, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.
Viši sud u Beogradu je 2016. odlučio da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda.
To tumačenje sud u Hagu je više puta odbacio, naglašavajući da zvanični Beograd, i po međunarodnom pravu i po domaćem zakonu, ima obavezu da sarađuje i u predmetima za nepoštovanje suda, kao što je ranije i činio.
Predsednik haškog suda je Srbiju zbog nesaradnje u slučaju Jojića i Radete dva puta prijavio Savetu bezbednosti UN.
Dvoje radikala su od januara 2023. i pod sankcijama Sjedinjenih Država zbog umešanosti u korupciju, odnosno podmićivanja i zastrašivanja svedoka u postupku protiv Šešelja.
Kakav je odnos Vučića i Šešelja?
"Niko neće da mi govori da li ću da se odričem nekoga ko mi je krstio starijeg sina i ćerku."
Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u junu odgovarao na kritike dela javnosti zbog snimka iz jednog beogradskog restorana na kojem je sedio u društvu Šešelja dok im pevaju četničke pesme.
Privatne i političke veze Vučića i Šešelja datiraju od ratnih devedesetih, kada su zajedno bili u Srpskoj radikalnoj stranci.
Vučić je Šešelja u februaru 2003. ispratio u pritvor Haškog tribunala i tamo ga obilazio kao pravni savetnik. Aktuelni predsednik Srbije je i recezent nekih Šešeljevih knjiga, koje je obavljivao iz pritvora u Hagu.
Razlaz je usledio 2008. godine, kada Vučić osniva Srpsku naprednu stranku.
Od tada su prešli put od međusobnih optužbi i uvreda do Šešeljeve javne podrške današnjoj Vučićevoj politici.
"Kroz 'slučaj Vojislava Šešelja' prelama se slika političkog uticaja na institucije. Jedina nedodirljiva institucija u njegovim delima je ona koja ga javno brani -predsednik Republike", kaže Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava.
Dodaje da "nipodaštavanje Haškog suda i nipodaštavanje žrtava, uz konstantnu, što javnu, što tihu podršku, predstavlja trend urušavanja institucija" u Srbiji.
Uprkos presudi Haškog suda, Šešelj je bio poslanik u republičkom parlamentu do 2020. kada njegovi radikali nisu prešli izborni cenzus.
U godini kada je osuđen za zločine u Hrtkovcima, policija ga je sprečila da sa radikalima uđe u ovo vojvođansko selo.
Okupili su se ipak na ulazu u Hrtkovce, tačno 26 godina od mitinga Srpske radikalne stranke i Šešeljevog govora posle kojeg su usledila masovna proterivanja hrvatskog stanovništva.
Iste godine radikali su održali i kongres stranke u kući u Hrtkovcima koju je Šešelj tamo kupio.
Negiranje srebreničkog genocida pretočio je u tri toma, koja je 2020. godine promovisao u više gradova Srbije.
Šešeljeva izdavačka kuća "Velika Srbija" zauzima poslednjih godina centralno mesto na beogradskom Sajmu knjiga, najvećoj književnoj manifestaciji u Srbiji.
Čest je gost televizija sa nacionalnom frekvencijom gde napada i vređa opoziciju i polemiše o svim društveno-političkim temama.
Na izborima 2022. podržao je predsedničku kandidaturu Aleksandra Vučića.