Za šta Srbija može da sudi Radoičiću?

Vlast u Beogradu najavljuje saslušanje Milana Radoičića nakon što je preuzeo odgovornost za oružani napad na kosovsku policiju u selu Banjska na severu Kosova.

Ali, za sada nije jasno da li bi i za koje krivično delo on mogao da bude optužen pred zakonom Srbije, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, niti institucije te države.

Na pitanja u vezi sa istragom protiv Radoičića za Radio Slobodna Evropa (RSE) do objave teksta nisu odgovorili Vlada Srbije, ministarstva pravde i unutrašnjih poslova i Vrhovno javno tužilaštvo.

Beg u Srbiju, kako ne bi bio dostupan vlastima Kosova, bio je obrazac ponašanja Radoičića kada je zvanična Priština ranije izdavala naloge za njegovo hapšenje, jer je povezivan sa kriminalnim aktivnostima.

Zvanično je i dalje u bekstvu pred kosovskim vlastima.

A onda je 29. septembra, u otvorenom pismu javnosti, priznao da je bio na severu Kosova šest dana ranije i "lično" organizovao oružanu pobunu.

U selu Banjska je 24. septembra ubijen policajac Afrim Bunjaku, a nekoliko njih povređeno. U oružanom sukobu sa policijom potom su poginula trojica napadača srpske nacionalnosti.

Vlasti Kosova to karakterišu kao teroristički akt, dok je za Radoičića napad naoružane grupe koju je organizovao "odbrana naroda od okupatora".

Zid ćutanja Srbije

Da li država Srbija ispituje oružani napad u Banjskoj i kako ga karakteriše, vodi li se istraga protiv Milana Radoičića i da li je saslušan, neka su od pitanja na koja za RSE nije odgovoreno iz nadležnih institucija 29. septembra.

A da je Radoičić u Srbiji i da će biti saslušan, prvo je javnost obavestio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"On će svakako odgovoriti pozivu nadležnih organa, uveren sam da će biti saslušan...Republika Srbija i njeni nadležni organi će raditi svoj posao", rekao je Vučić 27. septembra na Radio-televiziji Srbije.

Nije dao više detalja.

A nakon što je Radoičić preuzeo odgovornost za organizovanje napada u Banjskoj, Vučić je ponovio da će on "morati da se odazove" pozivu državnih organa.

"Da li će tužilac da ga goni i za koje krivično delo, to nije pitanje za mene. To je pitanje za tužioca i druge organe", rekao je Vučić.

"Ako je neko mislio da će on (Radoičić) da beži ili da se krije, neće", dodao je.

Ocenio je i da se Radoičić "ponosi" svojom ulogom u oružanom sukobu.

A potom je aludirao na smrt kosovskog policajca.

"Ne mislim da neko ima pravo nekoga da ubije, moraće neka pitanja da se postave. Možda nije učestvovao u tom delu, pa će tužilac naći nešto drugo, ili neće naći ništa", istakao je.

Potom je opisao sled procedura – policija prikuplja informacije, sprovodi se istraga, a tužilac odlučuje da li podiže optužnicu ili ne.

Vučić je istakao i da u zavisnosti od toga " hoće li biti optužnog akta (protiv Radoičića) ili ne", može da se proceni šta je to što država Srbija "želi da zaključi iz celog procesa".

Tužilaštvo se do sada nije oglašavalo.

Radoičićev advokat negira njegovu odgovornost

Iako Srbija Kosovo smatra svojom teritorijom i ne prihvata nezavisnost proglašenu 2008. godine, na Kosovu ona nema faktičku vlast.

A nadležnost policije, tužilaštva i sudova Kosova, Srbija odbija da prizna.

Radoičić je, prema dostupnim podacima, srpski državljanin sa prebivalištem na teritoriji Srbije.

Radoičićev advokat Goran Petronijević je 29. septembra izjavio da nema informacija da se protiv njegovog klijenta u ovom momentu vodi postupak u Srbiji.

"Smatram da nijedan državni organ nema razloga da mu postavlja bilo kakva pitanja", rekao je Petronijević.

Ocenio je da "na strani Radoičića nema nikakve odgovornosti", jer je želeo da spreči "teror nad Srbima", za šta je optužio kosovske vlasti čiju ingerenciju ne prihvata.

Različita tumačenja oružanog napada u Banjskoj

Kosovo oružani napad na policiju u Banjskoj tretira kao teroristički akt i pokušaj rušenja ustavnog poretka Kosova.

Vlasti u Prištini su do sada odredile jednomesečni pritvor za tri osobe koje su osumnjičene za krivična dela terorizam i teška dela protiv ustava i bezbednosti Kosova.

Istraga se nastavlja.

Imovinu na severu Kosova, za koju se smatra da pripada Radoičiću, kosovske vlasti su zaplenile 29. septembra.

U ranijim danima je oko Banjske zaplenjen arsenal oružja različitog kalibra, vozila, uniforme i druge predmete koji su planirani za napad.

Međutim, ono što se dogodilo u Banjskoj, zvanični Beograd tumači drugačije.

Predsednik Srbije je izjavio da za njega napadači na kosovsku policiju "nikada neće biti teroristi".

To su ponavljali i drugi predstavnici vlasti.

Vučić je, bez pružanja dokaza, u izjavama osporavao okolnosti ubistva kosovskog policajca.

Prema njegovim rečima policajac je "bio ranjen od eksploziva koji je služio za postavljanje barikada", a nakon toga je došlo do razmene vatre između policije i napadača.

Pravna nesaradnja Srbije i Kosova

Kumanovskim sporazumom 1999. godine, kojim je završen rat na Kosovu, Srbija je povukla vojsku, policiju i deo administracije.

Kada je Kosovo 2008. godine proglasilo nezavisnost, uspostavljeni su državni organi – naslednici nekadašnjih privremenih institucija koje su funkcionisale pod okriljem međunarodne zajednice.

Briselskim sporazumom 2013. godine, zvanični Beograd se obavezao da prihvati nadležnost kosovskog pravosuđa u opštinama gde većinski žive Srbi.

Tako su radnici tužilaštva i sudova, koji su do tada paralelno funkcionisali po srpskom sistemu u sredinama sa većinski srpskim stanovništvom, integrisani u kosovski pravosudni sistem.

Izlazak srpskih sudija i tužilaca iz institucija Kosova dogodio se u novembru 2022, nakon krize u dijalogu Beograda i Prištine.

Pravna saradnja Srbije i Kosova nikad nije uspostavljena.

Za saradnju dve države, pored ostalog, zadužen je i EULEX – misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu.

Na njihovoj web stranici, u opisu mandata ove misije, pored ostalog stoji da "EULEX podržava Policiju Kosova na polju međunarodne policijske saradnje, olakšavajući razmenu informacija između Policije Kosova i Interpola, Europola ili Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije".

Da države ne sarađuju, videlo se u slučaju ubistva političara sa severa Kosova Olivera Ivanovića.

Radoičić u slučaju ubistva Olivera Ivanovića

Oliver Ivanović je ubijen 16. januara 2018. godine sa šest hitaca u leđa, ispred prostorija njegove stranke u Severnoj Mitrovici.

Bio je nosilac liste na kosovskim lokalnim izborima, koji su održani novembra 2017. godine, nekoliko meseci pre ubistva.

Tokom predizborne kampanje za te lokalne izbore, zbog zastrašivanja Srba na severu Kosova, četvoro kandidata sa njegove liste se povuklo, a njemu je u Severnoj Mitrovici zapaljen i automobil.

Kosovsko tužilaštvo je 2019. raspisalo poternicu za Milanom Radoičićem jer se dovodio u vezu sa ubistvom Ivanovića.

On je međutim izbegao hapšenje i pobegao u Srbiju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potom izjavljivao da Radoičić "nema nikakve veze" sa ubistvom Ivanovića, a viđan je na sastancima sa Vučićem kao jedan od tadašnjih funkcionera partije kosovskih Srba - Srpske liste.

Vlasti su navodile i da Srbija vodi istragu zbog ubistva Olivera Ivanovića na Kosovu, ali rezultati te istrage do danas nisu saopšteni.

Tužilaštvo Kosova je za to vreme pominjalo Radoičića i biznismena sa severa Kosova Zvonka Veselinovića kao navodne organizatore kriminalne grupe koja je učestvovala u ubistvu Ivanovića.

Protiv njih optužnica nije podignuta jer su tada bili u bekstvu.

Zakon Kosova ne dozvoljava da protiv osoba u bekstvu podižu optužnice, ukoliko nisu prethodno ispitane.

A onda su, bez objašnjenja, kosovske vlasti u martu 2021. povukle nalog za hapšenje Milana Radoičića.

Druga poternica protiv Radoičića na Kosovu je raspisana 2022. u slučaju Brezovica koji se tiče nelegalne gradnje.

Uprkos tome, Radoičić je nekoliko puta boravio na Kosovu, što je potvrdila i njegova Srpska lista, a u nekoliko navrata je izbegao hapšenje od strane Policije Kosova, begom u Srbiju.

Američko ministarstvo finansija ga je na crnu listu stavilo decembra 2021. godine, zbog sumnji na organizovani kriminal.