Direktor Policije Kosova: Srbija napadom pokušala da stvori novu realnost na Kosovu
Kosovo ima dokaze da su država Srbija i njena vojska dale punu podršku Milanu Radoičiću, bivšem potpredsedniku Srpske liste, koji je organizovao i učestvovao u napadu na Kosovsku policiju 24. septembra u Banjskoj, gde je ubijen vodnik Afrim Bunjaku.
Rekao je to Gazmend Hodža, generalni direktor kosovske policije u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.
Kako navodi, njihov cilj je bio stvaranje nove realnosti na Kosovu. Najavio je istragu o mogućoj umešanosti nekih ljudi koji bi mogli biti iz Rusije.
Hodža je govorio i o saradnji sa KFOR-om tokom napada na severu Kosova, kao i o izazovima u praćenju granične linije između Kosova i Srbije.
Hodža je negirao bilo kakav dogovor o stvaranju koridora za bjekstvo oružane grupe sa Kosova.
Radio Slobodna Evropa: Gospodine Hodža, kako ocenjujete bezbednosnu situaciju na Kosovu, konkretno na severu Kosova?
Gazmend Hodža: Što se tiče bezbednosne situacije koja trenutno vlada u severnom delu Kosova, možemo reći da je situacija mirnija u odnosu na protekle dane i nedelju. Situacija je tamo počela da se normalizuje. Međutim, zabrinjava područje oko granice, gde se može primetiti da Vojska Srbije i srpski organi bezbednosti i dalje imaju veliki broj angažovanog osoblja, kao i artiljeriju i drugu borbenu i vojnu opremu.
Što se tiče situacije na Kosovu, mi nastavljamo da radimo. Operacija pretrage terena je u toku. Takođe, istrage su u toku na mnogim stazama kako bi se dokumentovalo šta se dogodilo i kako bi se istina dovela pred lice pravde, a mi takođe nastavljamo da razmenjujemo informacije sa našim bezbednosnim partnerima, kako unutar tako i van Kosova.
Naše policijske jedinice, kao i službe javnog reda i mira i obezbeđenja objekata kulturnog i verskog nasleđa, u kontaktu su sa Manastirom Banjska, kao i sa meštanima sela Banjska. Radimo na tome da se situacija tamo vrati u normalu, kako bismo garantovali sigurnost naših građana koji žive u tom delu.
Radio Slobodna Evropa: Dokle su stigle istrage u Banjskoj, kojim dokazima se istraga trenutno bavi?
Gazmend Hodža: Trenutno radimo u nekoliko pravaca. Prvi je analizirati svu ovu vrstu naoružanja. Analiziramo međusobne veze kriminalne terorističke grupe, zatim planove, kako su se desili i svedočenja napada i onoga što se dešavalo posle, nakon njihovog ulaza na Kosovu, i obračun sa našim specijalcima i policajcima javnog reda koji su bili na dužnost tog dana.
Radio Slobodna Evropa: Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjaj Svečlja rekao je da sumnja u moguću rusku umešanost u Banjskoj. Imate li do sada neka svedočanstva koje možete podeliti?
Gazmend Hodža: Postoji nekoliko elemenata. Poznato je da operacije ovog nivoa ne mogu da se izvode bez snažne logističke i političke podrške organa bezbednosti, ali imamo i informacije, koje su i ranije bile u javnosti, da je takve podrške bilo na severu Kosova, gde su se često viđali oznake "Z".
Uvek [u] grafitima koje su ispisivale Severna brigada i Civilna zaštita, stavljali su takve znakove i postojala je stalna podrška grupa koje se bore u Ukrajini, kao i ljudi koji su dobrovoljno otišli da se bore na strani Rusije u Ukrajini, bilo je i ljudi iz Srbije.
Ono što za sada možemo potvrditi jeste da je dio zaplenjenog oružja i opreme ruske proizvodnje.
Motori na četiri točka koje je tog dana zaplenila Kosovska policija su motori koji su donirani i ruske su proizvodnje. Čini se da su donacije srpskoj vojsci i policiji iz Rusije.
Takođe, još neko oružje koje se nalazi među zaplenjenim arsenalom je ruske proizvodnje. Trenutno, ovo su činjenični dokazi koje imamo, dok radimo na drugim dokazima, jer to nije laka istraga, to je istraga koja oduzima mnogo vremena i koja je višedimenzionalna. Takođe zahteva međunarodnu podršku i saradnju sa drugim bezbednosnim partnerima ne samo na Kosovu, već i u inostranstvu.
Radio Slobodna Evropa: Mogu li ove druge istrage u ovoj oblasti dati imena ljudi koji su bili uključeni?
Gazmend Hodža: Mogu da daju, čak imamo imena, ali trenutno ne možemo da ih objavimo.
Radio Slobodna Evropa: Koliko ih ima?
Gazmend Hodža: Kosovska policija je uspela da identifikuje preko 30 ljudi koji su bili aktivni 24. [septembra].
Radio Slobodna Evropa: Ljudi koji su bili uključeni ili samo oni iz Srbije?
Gazmend Hodža: Ne, govorim o kriminalnoj grupi koja je bila ovde. O ostalim ljudima sada ne možemo govoriti - ni o broju, ni o njihovom identitetu.
Radio Slobodna Evropa: U nekim od video snimaka koje ste podelili videli smo da su napadači "hodali" dok su bežali. Da li je postojao dogovor da odu? Kako su uspeli pobeći?
Gazmend Hodža: Ne, nije bilo dogovora, nije bilo komunikacije sa ciljem oslobađanja ili stvaranja koridora za bekstvo ili prodor ove grupe iz sela Banjska, sa teritorije Kosova.
Ni takvih pokušaja nije bilo.
Znači, ono što se desilo [je da smo] više puta komunicirali tražeći od njih da se predaju kosovskim vlastima, nisu slušali i više puta su pucali, znači da je Kosovska policija pokušala da komunicira u cilju njihove predaje, ali naši zahtevi nisu prihvaćeni i njihov odgovor je pucanje iz vatrenog oružja.
Zatim smo komunicirali i sa nadzornikom manastira Banjska, ocem Danilom [mislim da se tako zove], a preko njega smo tražili i da komunicira sa onima koji su bili unutra, da se predaju. Međutim, ova vrsta komunikacije nije uspela.
U međuvremenu, komunikacija za stvaranje slobodnog koridora za nekoga ko je ubio naše kolege – niti je bilo niti moglo biti – jer imamo principe na kojima delujemo, radimo. I ne dozvoljavamo nekome ko ubije policajca ili građanina Kosova, stvaramo mu slobodnu priliku da napusti teritoriju, a da ne odgovara za zločin koji je počinio.
Znači, razlog zašto su uspeli da napuste manastir i deo Banjske, jeste da je teren veoma razbijen.
Radio Slobodna Evropa: U komunikaciji koju ste imali sa čelnicima manastira, kada ste tražili od njih da komuniciraju sa napadačima, šta su vam rekli, zašto se nisu predali?
Gazmend Hodža: On je rekao da nema razumevanja sa njihove strane i da nije siguran da li ima ljudi ili ne unutar manastira. Kasnije, prilikom približavanja policije manastiru, naišli smo na razmenu vatre sa naoružanim licima. Iako je jedna grupa uspela da ode, druga grupa je bila u prostorijama za pratnju oko manastira.
Radio Slobodna Evropa: Kako je svo ovo oružje ušlo na Kosovo? Zašto se granice ne čuvaju bolje?
Gazmend Hodža: Granica Kosova sa Srbijom duga je 380 kilometara. Nemoguće je pratiti sve što se kreće na granicama Kosova, jer je teren izuzetno težak. Mnogo je ilegalnih puteva koji su otvoreni i otvaraju se sa teritorije Srbije bliže granici sa Kosovom. Čak i sada, ono što smo videli u poslednja tri dana, videli smo mašine, bagere i teška vozila koja nastavljaju da otvaraju puteve blizu granice Kosova. Takođe, prema sporazumu koji ima sa KFOR-om, Kosovska policija ne sme da priđe graničnoj liniji na više od 1.000 metara.
Zatim, na nekim mestima postoji mogućnost da onog trenutka kada dođete do ovih 1.000 metara, mnogi drugi ilegalni putevi se odvajaju, nemoguće je da kosovska policija nadgleda sve te puteve.
[Oružje] je dovezeno ilegalnim putem, što znači da su dovedene određene grupe. Zatim su se približili selu Banjska, manastiru Banjska. To se dogodilo u ovom slučaju.
Radio Slobodna Evropa: Kako biste ocenili saradnju sa KFOR-om u Banjskoj? Jeste li očekivali više?
Gazmend Hodža: Mogu reći da smo tog dana imali izuzetno dobru saradnju. Od ranih jutarnjih sati, kada sam shvatio šta se desilo, bio sam u kontaktu sa komandantom KFOR-a, kao i sa šefom misije EULEX-a i koordinirali smo akcije na terenu.
Mogu reći da je to bila jedna od najboljih saradnji koju smo imali dok sam bio na poziciji generalnog direktora policije, a i ranije kada sam bio direktor operacija. Bio je izuzetno dobar nivo komunikacije i saradnje između nas i KFOR-a.
Može li biti bolje?
Moglo bi i bolje, ali mi smo ograničeni, i KFOR i policija u ovakvoj saradnji, obe snage interesuje bezbednost, ali imamo svoja ograničenja u mandatu.
Radio Slobodna Evropa: Objasnite nam malo više toga dana kakva je bila komunikacija oko slučaja, odnosno u trenutku kada se radilo na komunikaciji da se napadači predaju. Koji savet ste dobili ili kako ste shvaćeni?
Gazmend Hodža: Da, komunicirali smo sa komandantom KFOR-a, generalom [Angelo Ristuccia], a savet je bio te prirode da treba da budemo oprezni bilo čega što ima veze s manastirom, da treba da budemo oprezni jer to može naneti veliku štetu policiji i državi Kosovo. Inače, imali smo podršku KFOR-a, sa pozadinskog aspekta, a ovaj događaj je pratio i EULEX. Oni nisu bili direktno uključeni u operaciju, akciju je izvela Kosovska policija.
Radio Slobodna Evropa: Postoje li još uvek sigurnosni rizici?
Gazmend Hodža: Postoji li kapacitet i postoji li potencijal za pretnju? Tu je. Ovo stoji. Pa, ono što mi radimo, [je da] naporno radimo na unapređenju komunikacije i saradnje sa KFOR-om, posebno oko granične linije sa Srbijom.
Povećali smo prisustvo policije tamo, povećali smo naše kapacitete, radimo na zatvaranju nekih od tih ilegalnih puteva i sprečavanju kriminalnih grupa, kao što je ova, da uvode ljude, oružje i druge materijale na teritoriju Kosova. KFOR radi istu stvar, mi smo u bliskoj komunikaciji oko podele nekih odgovornosti i oblasti tamo, kako bismo stvorili što je moguće više komunikacije.
Ovo su nam saopštili zvaničnici KFOR-a koji koordiniraju na terenu, sreli smo se, videli i delimo sve informacije koje imamo. Razmjenjujemo informacije jedni s drugima, a također delimo dužnosti i odgovornosti kako bismo prvo osigurali da granična linija bude sigurna, a zatim istražitelji rade svoj posao da ako postoji neka određena grupa koja je povezana sa ovim teroristima, mi ćemo istražiti i svakog od njih privesti pravdi.
Postoje dve terorističke organizacije, Severna Brigada i Civilna zaštita, koje je Vlada Kosova proglasila terorističkim organizacijama. Mnoge od ovih ljudi koji su deo ovih formacija, mi smo ih skoro identifikovali i znamo ko su oni. Radimo na tome da vidimo svačiju ulogu u ovom događaju, kao i u prethodnim događajima i onome što bi se moglo dogoditi u budućnosti.
Zbog toga radimo na tome da smanjimo i minimiziramo rizik koji oni predstavljaju za naše građane, jer ove [organizacije] ne samo da predstavljaju pretnju za Kosovsku policiju, već predstavljaju pretnju i za građane tog dela. Već duže vreme su pod pritiscima, ucenama, prinuđeni da protestuju i protive se svakoj zakonskoj odluci Vlade i policije.
Vidimo kakav pritisak koriste da nateraju ljude da izađu i ostvare svoje političke ciljeve. Videli smo da bezbednosni sistem Srbije koristi ove ljude da komunicira, da ucenjuje i naše mlade policajce, koji su nedavno ušli u Kosovsku policiju, preteći im da će im, ako ne napuste posao, smeniti brata, sestru sa njihovih poslova.
To znači da je to paralelni sistem bezbednosti koji oni imaju na teritoriji Kosova i onda dobijaju naređenja od Vlade Srbije, od eksponata tajnih službi, takođe od srpske policije kako bi civilno stanovništvo držali pod pritiskom.
Radio Slobodna Evropa: Kada govorimo o Specijalnoj jedinici i ako govorimo o procentima, koji procenat je prisutan?
Gazmend Hodža: Specijalna jedinica je tamo prisutna koliko god je potrebno. Znači, trenutno imamo smanjenje prisustva naših specijalnih jedinica tamo zbog sporazuma koji je bio između Vlade Kosova i pregovarača Evropske unije. Međutim, nakon napada 24. septembra pojačano je prisustvo policije. Konkretno, imamo jedinice granične policije, zatim i u nekim strateškim oblastima za koje mislimo da mogu da budu mete i da mogu biti veoma važne za garantovanje bezbednosti, tu imamo prisustvo, ali ne u meri o kojoj govori Vlada Srbije.
Imamo policijsku prisutnost specijalnih jedinica onoliko koliko možemo garantovati sigurnost naših strateških interesa u tom delu, ali i sigurnost naših građana u tom delu. Međutim, prisustvo naših specijalnih jedinica ni na dan kada je došlo do napada nije bilo onoliko koliko se govorilo. Odnosno, ograničen broj naših specijalnih jedinica su bile one koje su izvele operaciju 24. septembra, ne baš veliki broj. Imali smo profesionalce koji su odradili svoj posao.
Isto tako, prve policijske jedinice koje su se uključile u akciju odradile su odličan posao. Naime, nakon ubistva našeg kolege, jedinice za javni red su bile te koje su naišle na napad u kojem je ubijen naš kolega, najmlađi heroj Kosova Afrim Bunjaku. Zatim su jedinice granične policije, koje vrše nadzor granice na tom području, otišle i izvukle telo našeg preminulog kolege i ostalih ranjenih kolega i stalno su suočene sa ničim izazvanim napadima, uz upotrebu teškog naoružanja, eksploziva.
Prvi napad na našeg kolegu, u kojem je stradao naš heroj Afrim Bunjaku, desio se eksplozivom, bila je to improvizovana mina i zapaljena je detonatorima iz daljine. U trenutku kada je naš kolega prišao barikadi da vidi šta je tu, da li je to nesreća ili barikada, dogodila se eksplozija i naš kolega je poginuo, a ostale kolege su povređene. Onda su počeli da pucaju iz svih vrsta oružja prema policiji, kao što ste videli na snimku koji je bio pre dva-tri dana u Mitrovici, kada smo ga ja i ministar [Xelal Sveçla] predstavili.
Odnosno, u napadu na naše policajce, kako redovne, tako i druge jedinice koje su išle u podršku, upotrebljen je čitav arsenal oružja.
Radio Slobodna Evropa: Kada govorimo o pronađenom oružju, da li je slično onome što je policija istraživala i kada su pripadnici KFOR-a napadnuti?
Gazmend Hodža: Oružje koje je sada zaplenjeno je veoma velika količina oružja, veoma teško. Odnosno, radi se o vojnom arsenalu, koji bi mogao naneti ogromnu štetu našoj zemlji, njenim građanima i svima koji bi ga koristili. Da, postoji veza između ovog oružja koje je sada zaplenjeno i bombi koje su korišćene u napadu na KFOR 29. maja [tokom protesta ispred zgrade opštine Zvečan].
Isto tako, vozilo koje je pronađeno u Zvečanu posle 29., posle 10-15 dana od zaplene od strane Kosovske policije, ista je vrsta oružja i bombe koja je korišćena 29. maja, a još više 24. septembra.
Ima sličnosti, jer su to iste strukture koje su napale KFOR 29. Imale su nameru da napadnu Kosovsku policiju i takođe su ostavile cela vozila, skladišta municije i oružja spremne za napad na Kosovsku policiju i druge organe naše države, kao i na međunarodno prisustvo KFOR-a i EULEX-a.
Radio Slobodna Evropa: Kako planirate da pristupite srpskoj zajednici, s obzirom da njeni pripadnici u nekim sredinama, poput Banjske, kažu da vas se plaše?
Gazmend Hodža: Možemo garantovati da cilj kosovske policije nije da preti, ucenjuje ili zastrašuje naše građane. Oni su građani ove zemlje i mi imamo obavezu i radimo ovaj posao da im služimo i garantujemo njihovu sigurnost svaki dan sve više.
Već smo povukli neke snage Specijalne jedinice iz sela Banjska, zamenili smo ih Jedinicom za brzo reagovanje, koja je niža jedinica po stepenu pripravnosti, pripremljenosti i opremljenosti. Takođe, poslali smo naše policajce javnog reda da komuniciraju i sa građanima i sa sveštenikom tamošnjeg manastira i cilj nam je da sa njima komuniciramo što pre.
Znate da smo imali i nekoliko novih konkursa samo za manjine, u ovom slučaju više pripadnika srpske zajednice da se učlane u Kosovsku policiju, uspeli smo da imamo negde oko 79 pripadnika, 49 njih su bili Srbi a ostali Bošnjaci, Aškalije, Romi i drugi, koji su raspoređeni na rad u severnom delu Kosova.
U trenutku kada smo počeli da radimo i došli na funkciju, pritisci su krenuli direktno od Vlade u Beogradu i njenih eksponenta na Kosovu da oni napuste svoje poslove. Dajemo sve od sebe, sad nam je još u proceduri novi konkurs za policiju, i dalje ćemo angažovati srpske policajce, koji će služiti zajednici tamo gde su, jer možda će biti lakše, biće prihvatljiviji, hoće lakše komuniciraju, jer znaju jezik i ostalo.
Nastavljamo komunikaciju, koristićemo sve lokalne bezbednosne mehanizme i onda komunicirati sa svima koji su tamo kako bi Kosovska policija bila prihvatljiva i naša uloga tamo bila dobro shvaćena.
Mi ne nameravamo raditi samo sa tamošnjom Specijalnom jedinicom, već nameravamo raditi i sa organima za provođenje zakona. Ali, zbog mogućnosti napada poput onog 24. [septembra] dužni smo s vremena na vreme imati policajce Specijalnih snaga da pruže podršku policajcima koji mogu biti ugroženi, ali ne samo policajcima, jer što se dogodilo dana je takođe bio napad [na] građane na to lokaciji. I oni sami su bili u opasnosti.