Lorenco iz UNRWA: Gaza će veoma brzo da ostane bez zaliha

Pojas Gaze mogao bi se naći na ivici nove humanitarne krize ako se ne dozvoli da pomoć stigne do 2,3 miliona ljudi koji tamo žive, upozoravaju humanitarne organizacije.

Marta Lorenco (Lorenzo) iz Agencije Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice (UNRWA) u intervjuu za Radio Slobodna Evropa kaže da, otkako je Izrael naredio potpunu opsadu Gaze 9. oktobra, njena organizacija nije mogla da pošalje dodatnu pomoć.

"Imamo svoja skladišta u kojima imamo zalihe, hranu i osnovne artikle koji se mogu distribuirati palestinskim stanovnicima. Ali oni, naravno, neće da traju večno. Ovi resursi veoma brzo nestaju. Biće nam potrebni humanitarni koridori da nastavimo slati robu u Pojas Gaze", kaže Lorenco, direktorka predstavništva UNRWA za Evropu.

Militantna grupa Hamas, koja kontroliše Gazu od 2007. godine, pokrenula je 7. oktobra iznenadni napad na Izrael, koji je odgovorio vazdušnim napadima. Sukobi između dve strane i dalje traju.

Vlasti u Izraelu prijavile su najmanje 1.000, a vlasti u Gazi više od 750 ubijenih ljudi.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš (Guterres) osudio je napad Hamasa na Izrael, ali je rekao da je "duboko zabrinut" zbog izraelskog potpunog opkoljavanja Pojasa Gaze.

Izrael godinama kontroliše vazdušni prostor Gaze i njene obale te ograničava ko i koja roba može da ulazi i izlazi preko njegovih graničnih prelaza.

RSE: Kakva je trenutna situacija u Gazi?

Lorenco: Veoma se brzo menja. Videli smo da je poslednjih dana došlo do masovnog raseljavanja ljudi u našim skloništima. Kad kažem skloništa, mislim na škole. Imamo 64 škole koje se, kada dođe do krize, pretvaraju u skloništa. Trenutno tamo imamo oko 137.000 raseljenih. Spremni smo da dostignemo svoj maksimalni kapacitet. Jer, kada bude 150.000 ljudi, biće veoma teško primiti više.

Treba naglasiti da, dok traje eskalacija situacije, dopremanje naše humanitarne pomoći postaje sve teže. Pre početka krize pružali smo humanitarnu pomoć, pomoć u hrani i ti programi su sad morali da budu prekinuti.

Ako, na primer, mislim na pomoć u hrani, govorim o 1,2 miliona ljudi, što znači skoro 60 odsto ukupnog stanovništva u Gazi. Oni uveliko zavise od pomoći u hrani koju pruža UNRWA.

 

RSE: Kakve su sada zalihe u Gazi kada je reč o hrani, vodi i drugim namirnicama?

Lorenco: Ne mogu da govorim u ime drugih jer nemam potpune informacije. Ono što vam mogu reći je da imamo svoja skladišta u kojima imamo zalihe, hranu i osnovne artikle koji se mogu distribuirati palestinskom narodu. Ali oni, naravno, neće da traju večno. Ovi resursi će se vrlo brzo iscrpiti. Biće nam potrebni humanitarni koridori da nastavimo slati robu u Pojas Gaze.

S druge strane, potrebno je da se nasilje zaustavi, jer je veoma teško pružiti humanitarnu pomoć ako niste u mogućnosti da se bezbedno krećete.

RSE: Izrael je 9. oktobra proglasio potpunu opsadu Gaze. Šta to znači za stanovništvo koje tamo živi, ali i za vaš rad?

Lorenco: Ne smemo zaboraviti da je Gaza bila pod opsadom poslednjih 16 godina. Ovo nije prva kriza, to je sedma [opsada] od 2007. To znači potpuni prekid naših usluga.

Imamo 300.000 upisane dece u naše škole, u 280 škola. Obrazovanje je stalo. Zdravstvene usluge nisu potpuno prestale, ali možemo da pružamo samo minimalne usluge – odnosno primarnu zdravstvenu zaštitu.

Napajanje strujom nije garantovano. Snabdevanje vodom nije garantovano. Voda je od ranije kontaminirana, jer 99 odsto vode u Gazi nije za piće. Dakle, situacija je već bila loša i mislim da sa ovom krizom može samo da se pogorša.

 

RSE: Od 9. oktobra, kada je proglašena potpuna opsada, da li ste mogli da pošaljete pomoć?

Lorenco: Nemam detalje o tome da li postoje pregovori o slanju pomoći unutar Gaze. Ali danas nismo mogli da pošaljemo ništa dodatno. Granice su zatvorene i stoga u ovom trenutku nije moguće slati humanitarnu pomoć.

RSE: Da li ste u pregovorima sa nekim?

Lorenco: Mi nemamo politički mandat. Naravno, koordiniramo se sa drugim agencijama UN kako bismo osigurali da humanitarna pomoć stigne do svih kojima je potrebna. Naravno, pozivamo na prekid neprijateljstava, kao i na otvaranje humanitarnih koridora, kako bi mogli da prođu i humanitarni radnici i humanitarni radnici.

RSE: Imate li informacije o bolnicama, medicinskim timovima? Da li rade?

Lorenco: Ne poslujemo sa bolnicama, ali ono što čujemo je da su prepune, da nemaju kapacitete i da im ponestaje medicinskih zaliha. Mi vodimo ambulante primarne zdravstvene zaštite, u kojim se nude usluge, npr. za hronične bolesnike ili za trudnice. Pacijentima sa dijabetesom su potrebni lekovi, a trudnicama pomoć. Ono što smo pokušali da uradimo je da te domove zdravlja držimo otvorenim – barem na ograničen broj sati – a zatim da se pobrinemo da imamo telefonsku vezu kako bi ljudi mogli da nas kontaktiraju u slučaju da im zatrebaju konsultacije.

RSE: Da li su vaša skloništa bezbedna?

Lorenco: Volela bih da mogu da kažem da su 100 odsto bezbedna. Pogođeno je jedno naše sklonište sa 200 ljudi unutra. Na sreću, niko nije povređen, ali je sklonište pogođeno. Ovi centri moraju biti zaštićeni u svakom trenutku.

RSE: Kako se ljudi generalno osećaju?

Lorenco: Ljudi su veoma uplašeni. Ako govorim o našim zaposlenima, veoma je teško tražiti od njih da rade i dele humanitarnu pomoć ljudima u nevolji, u vreme kada se mole za sudbinu svojih porodica.

RSE: Koliko zaposlenih imate u Gazi?

Lorenco: Imamo 12.000 radnika koji rade u Gazi. To su nastavnici, lekari, medicinske sestre, radnici, administrativni radnici itd.