Studenti protiv Vladinog kadriranja na fakultetima u Srbiji

Nekadašnji paramilitarac u vrhu akademske zajednice.

Pokazalo se da je odluka Vlade Srbije da imenuje nekadašnjeg vođu paravojne formacije "Beli orlovi" Dragoslava Bokana u Savet Filološkog fakulteta u Beogradu bila kap koja je pokrenula studentsku zajednicu.

Peticiju protiv njegovog imenovanja potpisalo je do 20. oktobra gotovo 500 studenata.

Bokan, po profesiji reditelj, javnosti je više poznat iz ratnih devedesetih godina kada je njegova paramilitarna grupa učestvovala na ratištima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

I nije jedini član saveta beogradskih fakulteta koje je imenovala Vlada, a protiv kojih se pobunio deo akademske zajednice.

Deo studenata i profesora upozorava da imenovanjem ljudi bliskih aktuelnoj vlasti u Srbiji postoji mogućnost političkog pritiska na rad fakulteta. A ukazuju i na amnestiju "duhova ratnih devedesetih".

Članovi saveta imaju veliki uticaj na rad fakulteta, ali i odgovornost. Pored ostalog, biraju i razrešavaju dekane i rektore, odlučuju o visini školarine i donose statut.

Vlada Srbije imenuje deo saveta u državnim visokoškolskim ustanovama, ne sve članove. A važno je, kaže Zakon, da to budu istaknute ličnosti iz oblasti nauke, kulture, prosvete, umetnosti i privrede.

'Promoter mržnje i nasilja' u savetu fakulteta

"Skandalozna odluka", tako su studenti Filološkog fakulteta opisali imenovanje Dragoslava Bokana u člana saveta.

Imenovan je 12. oktobra.

"Smatramo da taj čovek ne reflektuje na pravi način vrednosti koje je potrebno promovisati među mladim ljudima", reagovali su studenti u peticiji šest dana kasnije.

Ocenili su da Savet Filološkog fakulteta, "kao jedan od najvažnijih organa upravljanja", treba da okuplja posvećene, plemenite i dostojne pojedince koji svojim prethodnim iskustvom, znanjem i veštinama odražavaju širinu nauka i disciplina koje se izučavaju na fakultetu.

Dodali su da u Bokanovom radu nisu pronašli elemente koji bi ga učinili dostojnim funkcije koja mu je dodeljena.

Bokan, prema njihovom mišljenju, i danas je prepoznatljiv jedino po tome što "širi govor mržnje i promoviše netrpeljivost, netoleranciju i nasilje".

Sam Dragoslav Bokan nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o kritikama koje se povodom imenovanja upućuju.

U Srbiji je bio osuđen na godinu dana zatvora za organizovanje i pomaganje razbojništva.

Kada je reč o ratnim zločinima koje mu javnost stavlja na teret tokom 90-tih, on je o njima govorio u BBC-jevom serijalu "Smrt Jugoslavije" iz 1995. godine. O tadašnjim tvrdnjama o odgovornosti za masakr oko 50 civila u hrvatskom selu Voćin rekao je:

"Tamo sam, naravno, pokušao prvo da budem politički vođa ili nekakav ideološki savetnik, ali se to vrlo brzo pretvorilo u direktno vođstvo, jer svaki izbor bio bi kukavičluk, a to je, valjda, najstrašnija osobina u vremenu rata od nekog ko se smatra nacionalistom. Važno je znati da li si izgubio ili si pobedio, da li si heroj ili si na strani poraženih, da li si neko koga slavi tvoj narod, ili neko zbog koga tvoj narod odlazi u zbegove i beži sa svoje zemlje."

'Stranačka pripadnost – jedini kriterijum'

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) podržala je 19. oktobra studente koji su protestovali protiv imenovanja Bokana i ostalih spornih ličnosti.

"Među novoimenovanim članovima su se našle i ličnosti čija se imena mogu povezati samo sa aferama, krivičnim prijavama i javnom širenju mržnje i netolerancije", stoji u saopštenju.

Ocenili su da je jedini kriterijum za izbor određenih članova "očigledna stranačka pripadnost ili prethodna javna podrška vladajućoj stranci", te da se od takvih članova saveta "zasigurno ne može očekivati slobodno i nezavisno mišljenje, već samo direktno izvršenje naloga vlasti".

"Ovom odlukom se direktno obesmišljava autonomija Univerziteta i nastavlja proces njegovog ponižavanja. Taj proces sada već jasno poprima obrise smišljenog programa za stranačku kontrolu nad naučnim i visokoškolskim institucijama Srbije", navedeno je u saopštenju.

Ko je još sporan?

Bokan nije jedina ličnost iz perioda devedesetih koja, odlukom Vlade, učestvuje u radu fakulteta u Srbiji.

Za člana Saveta Fakulteta političkih nauka ponovo je izabran Uroš Šuvaković, nekadašnji funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS) i službenik Državne bezbednosti u vreme Slobodana Miloševića, haškog optužika za ratne zločine, nekadašnjeg predsednika SR Jugoslavije, koji je preminuo u zatvoru pre izricanja presude.

Posle promene vlasti 2000. godine Šuvaković je vodio udruženje "Sloboda" i nastavio da brani lik i delo Slobodana Miloševića.

Tu je i Branislav Ivković koji je 90-ih vodio dva ministarska resora. Od 2012. član je vladajuće Srpske napredne stranke. Vlada ga je sada reizabrala za člana saveta Arhitektonskog fakulteta.

Za savet Univerziteta u Beogradu imenovan je i Branko Rakić, koji je 2003. postao pravni savetnik Slobodana Miloševića tokom suđenja u Hagu.

Tokom boravka Vojislava Šešelja u Hagu, koji je potom osuđen na zatvorsku kaznu zbog ratnih zločina nad hrvatskim stanovništvom u vojvođanskom selu Hrtkovci 1992, Rakić ga je javno podržavao.

'Univerzitet je morao da reaguje'

Dušan Teodorović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, u razgovoru za RSE kaže da bi na ovakav odabir Vlade Srbije Univerzitet morao da reaguje.

"Morale bi da se dese demonstracije, obustava nastave, da se kaže jednostavno 'dok god ste vi članovi saveta, mi nećemo da učestvujemo u radu saveta, nećemo da ulazimo u istu prostoriju sa vama'", smatra Teodorović.

On ističe da je jasno da Srbija kao osnivač državnih fakulteta ima pravo da postavlja predstavnike.

"Ali piše tamo u zakonu da to treba da budu istaknuti naučni radnici. Na primer, ja sam redovni član Srpske akademije, zašto mene nisu postavili za člana saveta nego vođu 'Belih Orlova'? Ne samo mene. Imamo mi niz istaknutih naučnika, umetnika. Zbog čega oni nisu članovi saveta?", kaže Teodorović.

Univerzitet u Beogradu do objave teksta nije odgovorio na upit RSE kako reaguju na izbor Vlade Srbije i kritike na račun članova saveta.

Na pitanja RSE o imenovanju spornih ličnosti nije odgovorila ni Vlada Srbije.

Članovi vlade na fakultetima

Deo akademske zajednice ukazuje da je sporan i izbor aktuelne ministarke kulture Maje Gojković u članicu saveta Fakulteta političkih nauka. Ističu da je to mogućnost da država direktno ima upliv u rad fakulteta.

Njena koleginica u savetu je, odlukom vlade, i bivša ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović. Obe su u vrhu Srpske napredne stranke.

A još jedan naprednjak je u savetu Pravnog fakulteta u Beogradu. U pitanju je Novak Nedić, sadašnji generalni sekretar Vlade Srbije.

Njega je novinarska istraživačka mreža KRIK više puta dovodila u vezu sa pojedinim pripadnicima kriminalnih klanova i huliganskih grupa. Nedić se o tome nije javno izjašnjavao a nije odgovorio ni na upit RSE kako odgovara na optužbe da nije pogodan za člana saveta fakulteta.

Akademik Dušan Teodorović ističe da je Nedić pogrešan izbor zbog afera koje ga prate, a takođe i da nema univerzitetsko iskustvo.

"Nije on recimo bio profesor Pravnog fakulteta, pa je sad u penziji, pa ima naučne rezultate i zna kako funkcioniše fakultet, pa je zbog toga imenovan od strane države da bude član", ističe Teodorović.

Kako funkcionišu saveti fakulteta?

Mandat članova saveta traje četiri godine.

Dušan Teodorović ističe za RSE da je Zakonom o visokom obrazovanju predviđena funkcija saveta kao jednog kontrolnog organa.

"Fakulteti imaju svoja takozvana nastavno-naučna veća, koja čine profesori i asistenti, koji vode nastavu i koji donose različite akademske odluke, između ostalog glasaju o izboru dekana, rukovodstva fakulteta. Sve te najznačajnije odluke odlaze na savet fakulteta koji mora da ih potvrdi", objašnjava Teodorović.

On kaže da saveti u praksi mogu "vrlo lako" da utiču na rad fakulteta.

"Nastavno-naučno veće izglasa osobu A da bude dekan, i ta odluka ide na savet na potvrdu i savet kaže ne. Taj dekan, ako on nije po volji vladajućoj garnituri, onda ne može da bude postavljen. Savet recimo bira dekane i prodekane, on donosi finalnu odluku na predlog nastavno-naučnog veća", objašnjava Teodorović.

Koliko članova imenuje Vlada?

Kada je reč o savetima univerziteta, fakulteta i akademija, predstavnici tih ustanova čine 55 odsto saveta, predstavnici studenata 15, dok Vlada imenuje 30 procenata od ukupnog broja članova.

Kada je reč o savetima visokih i strukovnih studija, odnos je 45 odsto iz redova tih ustanova, 40 delegira Vlada a studentskih predstavnika je 15 odsto.

Ovakav visoki udeo članova koje delegira Vlada je od 2017. godine, kada je izmenjen Zakon o visokom obrazovanju. Do te godine bilo ih je u upola manjem procentu.

*Saradnja na tekstu: Nevena Bogdanović