Kurti prihvatio da plan zapadnih izaslanika bude novi okvir pregovora
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti prihvatio je poziv da se sastane sa liderima vodećih evropskih zemalja u Briselu 26. oktobra i da novi plan bude okvir za dalje razgovore, saopšteno je iz Vlade Kosova.
U saopštenju se navodi da je premijer Kurti izrazio saglasnost da će novi plan biti okvir za nastavak daljih razgovora sa savezničkim zemljama, SAD, Nemačkom, Francuskom i Italijom, "koji bi trebalo da obezbedi snažnu bezbednosnu komponentu i da ojača izglede za članstvo u međunarodnim organizacijama".
Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić odvojeno će se sastati s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom (Scholz), predsednikom Francuske Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) i premijerkom Italije Đorđom Meloni (Giorgia). Susretima bi trebao da prisustvuje i šef evropske diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell).
Oni su pozvani u Brisel nakon što su izaslanici "velike petorke" tokom posete Prištini i Beogradu 21. oktobra pozvali Kosovo i Srbiju da normalizuju odnose i sprovedu Sporazum o normalizaciji.
Specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak je nakon sastanka u Prištini rekao da je sa Kurtijem razgovarao o planu evropskih zemalja za normalizaciju odnosa, ali nije iznosio detalje tog plana.
Vlada Kosova saopštila je da će se Kurti sastati i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
"Sastanak će biti u kontekstu razgovora započetih sa pet izaslanika tokom njihove posete Prištini 21. oktobra, u kojoj su predložili novi plan koji je uključivao kompletniji paket sveobuhvatne implementacije Osnovnog sporazuma zajedno sa nacrtom predloženog za sprovođenje člana sedam", navodi se u saopštenju Vlade. Ovaj član se odnosi na pružanje veće autonomije pripadnicima srpske zajednice na Kosovu.
Kosovo i Srbija su krajem februara prihvatili sporazum o normalizaciji odnosa na osnovu predloga EU, a potom su dogovorili i Aneks za njegovu implementaciju. Pored ostalog predviđa da Srbija ne dovodi u pitanje teritorijalni integritet Kosova i da prihvati dokumenta, te simbole.
Kosovo bi, s druge strane, trebalo pripadnicima Srpske zajednice na Kosovu da pruži određeni nivo samomenadžiranja. Zapadne diplomate su potvrdile da to znači formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Međutim, ovaj sporazum je pao u drugi plan usled tenzija na severu Kosova krajem maja ove godine ali je na njega ponovo stavljen akcenat nakon dešavanja u Banjskoj. U ovom mestu na severu Kosova je grupa naoružanih Srba 24. septembra napala policiju Kosova, kada je ubijen narednik Afrim Bunjaku.
Kosovo je za ovaj napad optužilo Srbiju, što je zvanični Beograd negirao.
Inače, susreti Kurtija i Vučića u Briselu će biti održani na marginama samita EU, gde će se takođe posvetiti pažnja odnosima Prištine i Beograda.
Šefovi država i vlada EU će na kraju samita, koji će biti održan 26. i 27. oktobra, izraziti duboku zabrinutost bezbednosnom situacijom na severu Kosova i pozvaće Srbiju da u potpunosti sarađuje u istrazi, te obezbedi da se odgovorni za napad u Banjskoj izvedu pred lice pravde.
Oni će takođe pozvati Srbiju i Kosovo da bez odlaganja ili preduslova sprovedu sve dogovore iz dijaloga, uključujući i Zajednicu opština sa srpskom većinom".