Skupština Srbije usvojila budžet i medijske zakone
Skupština Srbije usvojila je 26. oktobra budžet za 2024. godinu i dva medijska zakona koja su bila na meti kritika novinarskih udruženja.
Budžetom za 2024. predviđeni su ukupni prihodi i primanja u državnoj kasi u iznosu od oko 17,5 milijardi evra, što je 7,2 odsto više u odnosu na ovu godinu.
Predviđen fiskalni deficit budžeta je 1,7 milijardi evra, što je 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i niži je od planiranog deficita za ovu godinu.
Projektovana stopa privrednog rasta je 3,5 odsto BDP-a, a javni dug države projektovan je na 51,7 odsto BDP-a.
Predlogom budžeta predviđeno je da od 1. januara 2024. godine penzije budu veće za 14,8 odsto, plate u javnom sektoru za deset odsto, a minimalna zarada za 17,8 odsto.
Poslanici opozicione Stranke slobode i pravde kritikovali su predlog budžeta, uz ocenu da je njegova odlika "prekomerno zaduživanje".
Usvojeni medijski zakoni
Poslanici su 26. oktobra usvojili Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima.
Strukovna udruženja i deo opozicije protivili su se usvajanju Zakona o elektronskim medijima zbog toga što dozvoljava da vlasnik medija može biti privredno društvo koje je osnovala država.
Time se, kako su naveli, legalizuje uloga koju državna kompanija Telekom već ima na medijskoj sceni Srbije.
U okviru Telekoma posluju, između ostalog, kablovski operator televizije, interneta i telefonije Supernova, sportska televizija Arena i informativni TV Juronjuz Srbija (Euronews Serbia).
Ono što je, prema Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS) zabrinjavajuće jeste to što se zakonom otvara mogućnost "dalje ekspanzije" Telekoma.
Vladajuća koalicija tvrdi da su Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima u skladu sa medijskom strategijom na kojoj je insistirala Evropska unija (EU).
Nadležni ministar Mihailo Jovanović je u više navrata ukazivao da su u izradi nacrta zakona učestvovala novinarska udruženja, predstavnici Delegacije EU u Srbiji, kao i Misija OEBS-a.
Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero izjavila je 25. oktobra da je pitanje vlasništva medija od strane državnih preduzeća jedna od oblasti medijske strategije u kojoj očekuju napredak "u cilju obezbeđivanja fer konkurencije i zaštite medijskog pluralizma".
Pisonero je istakla da se sa Srbijom razgovara o tome kako može da postigne opipljive rezultate u prioritetnim oblastima, kao što je sloboda medija, što je jedna od njihovih "ključnih briga".