Šta podgrijava političku nestabilnost u Preševu?

Sporovi između albanskih partija u Preševu već nekoliko godina stvaraju nestabilnost tamošnje lokalne vlasti.

Ova opština na jugu Srbije, naseljena albanskom većinom, suočava se sa mogućnošću ponovnog izlaska na vanredne izbore – četvrte po redu od 2016. godine – nakon što Skupština opštine ove nedelje nije uspela da održi sednicu neophodnu da se ispuni pravni aspekt za njen dalji rad.

Komentarišući neuspeh sednice, predsednik Skupštine opštine Preševo Sami Salihu kratko je za Radio Slobodna Evropa rekao da je stvoren vakuum koji, ako se ne prevaziđe, mogu da dovedu do izbora.

Poslednji vanredni izbori u Preševu održani su u martu 2022. godine.

Od 2016. godine, Alternativa za promene aktuelnog predsednika Opštine Šćiprima Arifija i Stranka za demokratsko delovanje Šaipa Kamberija, trenutno jedinog poslanika u Skupštini Srbije, više puta su preuzimali vlast u Preševu. Dva puta – 2017. i 2020. godine gradonačelnika je imenovala Vlada Srbije, preko privremenog organa.

Belgzim Kamberi, iz Komisije za ljudska prava u Preševu, ocenjuje da su ova dešavanja više simptom propadanja i degradacije albanskih političkih partija u Preševskoj dolini.

"Ne samo da nemaju saradnju u cilju kolektivnih interesa, već im nedostaje zajednička strategija kako da poboljšaju položaj Albanaca u Preševskoj dolini", kaže Kamberi za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Kako je otvoren put ka mogućim izborima u Preševu?

Skupština opštine Preševo ima 38 opštinskih odbornika, od kojih je 36 iz vladajućih i opozicionih albanskih partija.

Dva su iz Srpske liste – jedan iz Srpske napredne stranke (SNS) aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i drugi iz Socijalističke partije Srbije (SPS), aktuelnog ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića.

Zakonom o lokalnoj samoupravi u Srbiji propisano je da Skupština opštine mora da održava sednicu najmanje jednom u tri meseca. Poslednja sednica Skupštine opštine Preševa održana je 24. jula ove godine.

Sednica 23. oktobra nije uspela jer nije bilo dovoljno prisutnih odbornika iz partija koje imaju većinu u Skupštini opštine Preševo, a zbog neslaganja vladajućih sa opozicionim albanskim strankama da bi se ispunio neophodan broj od 20 odbornika za kvorum. Dva poslanika Srpske liste, kao deo vlasti u opštini, nisu prisustvovali sednici.

Stranke na vlasti - Alternativa za promene aktuelnog gradonačelnika Šćiprima Arifija i Pokret za reformu Samija Salihua - imaju 19 opštinskih odbornika i u odsustvu srpskih poslanika nisu mogli da stvore kvorum za održavanje sednice.

Opozicione albanske partije Stranka za demokratsko delovanje (PVD) i Albanska demokratska partija (PDSH) imaju 17 odbornika.

Almin Šaćiri, potpredsednik Alternative za promene, kaže za RSE da se ova stranka obratila opozicionim sa namerom da dogovore i održe sednicu, ali da nije naišla na razumevanje.

"Pozvali smo lidere političkih partija koje su u Skupštini, odnosno i PVD i PDSH. Oni su odbili da dođu. Da je neko od albanskih poslanika došao i prisustvovao sednici, ni Preševo ni njegova skupština ne bi bili u ovoj situaciji", kaže Šaćiri.

Ali potpredsednik PVD Ragmi Mustafi kaže da su stranke na vlasti imale sličnu situaciju u julu ove godine, kada su skupštinski kvorum popunili poslanici Srpske liste.

Vlast i opozicija su u kontinuitetu razmenjivali optužbe zbog "podaništva" vladajućoj stranci u Srbiji, SNS-u i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Neretko je bilo i verbalnih sukoba između sadašnjeg gradonačelnika Preševa Šćiprima Arifija i bivše predsednice ove opštine Ardite Sinani iz Partije za demokratsko delovanje, trenutno političke savetnice premijera Kosova Aljbina Kurtija (Albin Kurti).

Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi Srbije, u slučajevima ne održi sednicu tri meseca, skupština opštine se raspušta i kao rezultat toga pada i predsednik opštine.

U tom slučaju, do održavanja izbora, opštinom upravlja privremeni organ, koji čine članovi političkih partija, koje su zastupljene u skupštini prema rezultatima lokalnih izbora.

'Konopac' izbora

Već sada se očekuje da Srbija uđe u novi izborni ciklus – za parlamentarne izbore i za većinu opštinskih vlasti.

U velikom broju opština u Srbiji, gde je na vlasti SNS, gradonačelnici su podneli ostavke nakon najave vlasti Srbije o mogućim vanrednim parlamentarnim izborima u decembru ove godine.

Ekspert za politička dešavanja u Preševskoj dolini Belgzim Kamberi smatra da je odsustvo dva odbornika Srpske liste sa sednice Skupštine opštine Preševo 23. oktobra umanjilo je napor njihovih partnera iz albanskih vladajućih partija da održe sednicu i stvorilo preduslove da se ide na vanredne izbore.

"U Srbiji ima na desetine opština u kojima je Vučićev SNS uticao na raspuštanje lokalnih samouprava kako bi ih doveo na izbore. U tome je i Preševo, s obzirom da su to bili odbornici stranke Vučića i Dačića, koji je odredio većinu u Preševu", kaže Kamberi.

Ali, prema njegovim rečima, ovakva situacija ne opravdava albanske političke partije u Preševu, koje su, kako kaže, degradirane svojim sukobima. Ovu degradaciju, kaže, neretko iskorišćavaju "spoljni politički uticaji".

"Očigledno da je, pre svega, zvanični Beograd, koji je, prekidom procesa integracije Albanaca Preševske doline započetog 2001. godine, zaista stvorio vakuum i podgrejao unutrašnju bitku za lokalnu vlast između albanskih partija. Dakle, nesprovođenje sporazuma za integraciju Albanaca podgrejalo je unutrašnju političku krizu u Preševskoj dolini", kaže Kamberi.

Vlasti Srbije su potpisale tri sporazuma za integraciju Albanaca Preševske doline u državne institucije Srbije, 2001, 2009. i 2013. godine.

One su se uglavnom odnosile na ostvarivanje kolektivnih prava i kontinuiranu integraciju u institucije poput policije, pravosuđa i obrazovanja.

Međutim, Albanci u Srbiji koji žive uglavnom u Preševu, Medveđi i Bujanovcu često su optuživali centralne vlasti u Srbiji za kršenje njihovih prava, kao što su deaktivacija adresa, nedostatak udžbenika i drugo.