Kinesku opremu instaliranu u Srbiji, u EU preispituju, u SAD zabranjuju

Novi mobilni skeneri kineskog proizvođača Nuctech postavljeni su nedavno na graničnom prelazu Srbije sa Bugarskom na istoku zemlje. Reč je o kineskoj donaciji i to nije prvi takav aranžman Srbije sa tom kompanijom.

Ipak, od prvog ugovora sa Nuctech-om, 2009. godine do danas, ovog tehnološkog magnata, specijalizovanog za oblast bezbednosti, prate brojne kontroverze.

Od 2020. godine kompanija je na "crnoj listi" Sjedinjenih Država.

Nuctech je prisutan i u državama Evropske unije gde je više od 50 poslanika Evropskog parlamenta tražilo od Evropske komisije da kompaniju isključi iz tendera iz bezbednosnih razloga.

Poziv na oprez iskazan je zbog straha da kineske vlasti preko Nuctech-a imaju pristup putničkim i komercijalnim informacijama drugih država.

Nuctech ima bliske veze sa najvišim kineskim rukovodstvom, a njenu matičnu kompaniju kontroliše državna Kineska nacionalna nuklearna korporacija (CNNC).

Zašto su i gde postavljeni mobilni skeneri u Srbiji?

Policija je saopštila 29. oktobra da su kineski mobilni skeneri postavljeni na graničnom prelazu Gradina, na granici sa Bugarskom.

U saopštenju Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) nije navelo ime kineske kompanije, ali se na priloženim fotografijama MUP-a može videti da je reč o Nuctech vozilima.

U saopštenju MUP-a takođe nije navedena vrednost donacije.

"Korišćenje ovih skenera omogućiće efikasnije otkrivanje nelegalne robe, kao i ljudi koji se ilegalno prevoze u teretnim motornim vozilima", navodi se u saopštenju.

Ova donacija inače dolazi u trenutku pojačane policijske kontrole graničnih prelaza, nakon što su krajem oktobra u pucnjavi na severnoj granici Srbije sa Mađarskom ubijena tri migranta, a jedan ranjen.

Srbija se nalazi na takozvanoj "Balkanskoj ruti" na kojoj migranti bežeći od rata i siromaštva prolaze na putu ka EU.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o detaljima donacije, kao ni na to da li proizvođač ispunjava standarde kada je reč o bezbednosti.

Ko Nuctech osporava u Evropi?

Najmanje 50 od ukupno 750 članova Evropskog parlamenta 2022. godine poslalo je pismo Evropskoj komisiji u kojem upozoravaju da bi postavljanje opreme Nuctech-a na evropskim granicama ugrozilo nacionalnu bezbednost.

Naime, prema pisanju magazina Politico, povod za to je bilo pitanje kako države članice troše fond od milijardu evra za opremu carinskih kontrola Evropske unije.

"Korišćenje fondova EU za dalje jačanje Nuctech-ovog prisustva u kritičnoj infrastrukturi Evrope predstavlja jedinstvenu priliku za kompaniju i kinesku vladu da prikupe osetljive carinske podatke koji bi mogli biti štetni po komercijalne i bezbednosne interese država članica EU", pisalo je u pismu iz 2022, prenosi Politico.

Glavni inicijatori i potpisnici pisma su, između ostalih, liberal grupe "Obnovimo Evropu" Bart Grotes (Groothuis). Ovaj evroposlanik nekadašnji je šef odeljenja za sajber bezbednost u holandskom Ministarstvu odbrane.

Potpisnica je i Francuskinja Natali Luazo (Nathalie Loiseau) koja je ujedno i predsednica Pododbora za bezbednost i odbranu u Evropskom parlamentu.

Neposredan povod upozorenjima bio je dogovor aerodroma u Strazburu sa kompanijom Nuctech.

U izjavi agenciji Rojters 17. oktobra 2022, liberal Bart Grotes objasnio je da je njegova glavna briga ta što "ovu, od države zavisnu kompaniju, obavezuje Zakon o obaveštajnim službama iz 2017. godine".

Spomenuti Zakon omogućava Vladi Kine da od tehnoloških kompanija zahteva poslovne informacije pod izgovorom da su važne za državnu obaveštajnu službu.

RSE je uputio pitanja Evropskoj komisiji šta su bezbednosne pretnje kada je reč o upotrebi Nuctech opreme na granicama i aerodromima, kao i to da li je EU uvela nove kriterijume kao odgovor na zabrinutost zbog upotrebe Nuctech tehnologije.

Iz Evropske komisije su naveli da ne mogu da komentarišu pojedinačne kompanije, ali da su preduzeli "niz mera" koje treba da garantuju bezbednost opreme za carinsku kontrolu koja se koristi u EU.

"Bezbednosni zahtevi treba da budu pravilno predstavljeni u kriterijumima za izbor i dodelu (posla) i treba da imaju prednost nad drugim kriterijumima, kao što je cena", navodi se u odgovoru za RSE.

Takođe, Evropska komisija navodi da su države članice same odgovorne za nabavku opreme.

Uvidom u javno objavljene tendere EU može se videti da je Nuctech pobedio na dva tendera i tokom 2023. Opremu za skeniranje prtljaga prodao je aerodromu u Đenovi, u Italiji, a mobilni rendgenski skener prodat je Poljskoj.

Kočnica za Nuctech u Litvaniji i Belgiji

Vlada Litvanije blokirala je isporuku Nuctech-ove opreme za aerodromsko skeniranje prtljaga 2021. godine, objavila je tada agencija Reuters.

Ministarstvo odbrane Litvanije u odgovoru za RSE kao razlog tome navodi da je Vlada u februaru 2021. saopštila da je planirani dogovor litvanskih aerodroma sa kompanijom Nuctech predstavljao "pretnju po nacionalnu bezbednost zbog povezanosti kompanije sa vladinim institucijama Narodne Republike Kine".

"Ova odluka je zasnovana na zaključcima Koordinacione komisije za zaštitu objekata od značaja za nacionalnu bezbednost, koja je nacionalno telo nadležno za skrining investicija i nabavki u sektorima od strateškog značaja. Sudovi su kasnije odbili zahtev Nuctech-a da se poništi odluka vlade", naveli su u odgovoru.

Takođe u odgovoru za RSE kažu i da je Litvanija izmenila nekoliko akata o javnim nabavkama kako bi mogla da odbije ponude ukoliko je dobavljač ili lice koje ih kontroliše, iz zemlje koja se "ne smatra pouzdanom".

I Belgija je ove godine takođe odlučila da isključi Nuctech iz tendera za nabavku rendgenskih skenera za kontrolu vozila i kontejnera na carini.

Ministar finansija Belgije odlučio je da pozove samo odabrane kompanije da daju ponudu, a Nuctech je zbog toga podneo žalbu Vrhovnom upravnom sudu u Belgiji (Državnom savetu), preneo je The Brussels Times.

Iz Državnog saveta Belgije su na upit RSE poslali presudu u kojoj se navodi da je ta institucija odbacila žalbu Nuctech-a, pozivajući se na zaštitu "nacionalne bezbednosti".

Iz kompanije Nuctech nisu odgovorili RSE na pitanja o svim optužbama koje je prate u EU i SAD, kao ni o detaljima aranžmana i donacija Srbiji.

Na 'crnoj listi' u SAD, upozorenja iz Kanade

Kompanija Nuctech, kako se navodi u javnom registru Vlade Sjedinjenih Država, stavljena je 2020. na "crnu listu" zbog "učešća u aktivnostima koje su suprotne interesima nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Država".

"Nuctech-ova oprema slabije efikasnosti narušava napore SAD u borbi protiv nezakonite međunarodne trgovine nuklearnim i drugim radioaktivnim materijalima", navodi se u saopštenju na sajtu američkog registra.

Dodaje se i da "oprema slabijeg učinka znači manje strog pregled tereta".

Bivši američki državni sekretar Majk Pompeo rekao je kasnije u odvojenom saopštenju da će zemlja koristiti "sve dostupne kontramere" da spreči kineske kompanije i institucije da iskoriste američku robu i tehnologiju u "zlonamerne svrhe".

Kanadska vlada je u svom izveštaju iz 2020. takođe konstatovala da, kada je reč o nabavci Nuctech opreme, bezbednosni skeneri potencijalno mogli da se koriste za tajno prikupljanje i prenošenje informacija, preneo je Glas Amerike.

Prema pisanju medija, te godine Nuctech je dobio ugovor o prodaji opreme vredan 6,8 miliona dolara za 170 kanadskih ambasada i konzulata širom sveta koji je kasnije poništen.

Pitanje bezbednosti i transparentnosti u Srbiji

Ana Krstinovska, istraživačica nevladine organizacije China Observers (Posmatrači Kine) u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CHOICE), za RSE kaže da treba biti oprezan kada je reč o donaciji skenera carini Srbije.

Krstinovska ističe da vlade u regionu treba da povedu računa koje vrste "poklona" im se nude i da li treba da ih prihvate i koriste.

"(Pitanje je) da li su (skeneri) opremljeni kontroverznom tehnologijom koja može da prikuplja i prati podatke koji se odnose na kretanje robe i putnika. Pooštravanje propisa u Kini koji obavezuju kompanije da podele takve podatke sa vladom, ako se to od njih traži, razlog je zašto je Nuctech oprema zabranjena u nekim državama", kaže Krstinovska.

Ona podseća da je prvu nabavku skenera Srbija sa kompanijom sklopila 2009. godine, što se može videti i u podacima na sajtu Nuctech-a.

"U to vreme ni Nuctech, niti ta vrsta kineske donacije opreme ili kredita, nisu se smatrali kontroverznim. Motivacija kineske strane bila je pre da promoviše svoje domaće kompanije, da im pomogne da prodru na evropsko tržište i obezbede dalje ugovore", navodi ona.

Takođe, Nuctech je, prema podacima sa njene internet stranice, donirala 2020. Srbiji opremu za borbu protiv pandemije.

Pored donacija od kineske kompanije, Srbija je i kupovala opremu od Nuctech-a.

Kako se može videti iz javno dostupnih informacija, od 2014, zadužila se kod kineske Export-import banke kako bi od te kompanije kupila "Projekat sistema za inspekciju kontejnera/vozila".

Te kredite isplaćuje i sada. U budžetu Srbije za ovu godinu navedeno je da će se kredit plaćati do 2025. a trenutno za opremu Nuctech-a duguje još 8.631.474 evra.

Prema rečima Ane Krstinovske iz China Observers, saradnja sa Nuctech-om u tom smislu otvara i pitanje transparentnosti aranžmana.

"Ono što je prilično jedinstveno za Kinu, a takođe i zabrinjavajuće, jeste korišćenje kredita koji su vezani za kineske kompanije i dobavljače. Zajmovi se na kraju vraćaju. To nisu pokloni ili investicije, već novac poreskih obveznika, tako da bi trebalo da postoji odgovarajuća procedura nabavke kako bi se izabrala najbolja ponuda sa odnosom cene i kvaliteta", kaže ona.

Srbija je više puta do sada kupovala kinesku opremu i usluge bez tendera, pozivajući se na međudržavni sporazum koji ima sa Kinom.

Saradnja Srbije i Kine

Srbija, iako je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ima razvijenu saradnju sa Kinom. Zvaničnici dve zemlje godinama unazad ističu da ih vezuje "čelično prijateljstvo".

Kina Srbiji pruža i političku podršku. Za Srbiju najznačajnija je ta što Kina nije priznala Kosovo kao nezavisnu državu.

Zbog jačanja saradnje sa Kinom, Srbija je više puta pretrpela kritike država zapada.

Kupovina kineske tehnologije i pitanje bezbednosti njenog korišćenja više puta do sada je u fokusu javnosti u Srbiji.

Ministarstvo unutrašnjih poslova od 2017. godine ima potpisan ugovor sa kompanijom Huawei o uvođenju sistema kamera za projekt "Bezbedan grad".

U okviru njega kupljene su kamere za prepoznavanje lica i identifikaciju građana na javnim mestima. Huawei tehnologija se na Zapadu smatra spornom sa stanovišta kršenja ljudskih prava i privatnosti građana.

Istraživanje RSE je pokazalo da su u više od 40 gradova i opština širom Srbije uvedene "pametne" kamere kineske proizvodnje. Nesrazmerno veliki broj njih postavljen je i u manjim mestima gde se broj stanovnika meri u stotinama.