U senci džamija, salafisti na Kosovu optuženi za radikalizam

U novoj džamiji u Dečanima na Kosovu, imam Šaban Toljaj [Shaban Tolaj] svakog petka predvodi molitvu za oko 200 muslimanskih vernika.

Četrdesetdvogodišnji Toljaj navodi da praktikuje salafistički metod propovedanja islama, te napominje kako salafizam ne treba nazivati "političkim, radikalnim ili nasilnim islamom".

"Državni udar, protesti, neredi, bavljenje politikom nisu deo čistog salafizma. To znači da oni nisu deo salafizma. Ali sada, poslednjih godina, nema sumnje da su se pojavile mnoge struje, mnoge grupe i svaka od njih kaže 'mi smo salafisti'. Ali to nije tačno", kaže Toljaj za Radio Slobodna Evropa.

Međutim, ovogodišnji Izveštaj Evropske komisije o napretku Kosova, salafizam opisuje kao jednu od pretnji sa kojima se Kosovo suočava.

Kancelarija Evropske unije na Kosovu je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa navela da je zaključak, iznet u izveštaju EK oko pretnji od "militantne salafističke ideologije", zasnovan na različitim izvorima.

"Prema proceni EUROPOL-a [Agencija Evropske unije za saradnju u sprovođenje zakona], salafističke grupe i pojedinci koji zagovaraju ultrakonzervativna i ekstremistička tumačenja islama identifikovani su kao glavni pokretači radikalizacije na Zapadnom Balkanu, uključujući Kosovo", piše u odgovoru.

RSE se obratio policiji Kosova sa upitom da li su identifikovani pojedinci ili grupe povezane sa "militantnom salafističkom ideologijom”, te da li su pod nadzorom organa za sprovođenje zakona. Međutim, do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.

Sociolog religije Ismailj [Ismail] Hasani kaže da salafizam na Kosovu nije "militantna ideologija” jer "nema ideologa koji neguju tako nešto”. Prema njegovoj oceni, salafizam je pokret za vraćanje "čistom” islamu u obliku "koji je propovedao Muhamed” – poslednji prorok po islamskom verovanju.

Šta je salafizam?

Reč "salaf" na arapskom jeziku znači "prvi" i odnosi se na prve tri generacije muslimana ili sledbenika proroka Muhameda, objašnjava imam Toljaj. Dodaje da su se nazivali "salafijama", te da unutar salafizma postoje četiri pravca ili učenja sunitskog islama: hanefijski, malikijski, šafijski i hanbelijski.

Sociolog Hasani ukazuje da sam salafistički pokret potiče iz Saudijske Arabije, te da vehabijski pokret i ideologija potiču iz istog mesta. On takođe objašnjava da vehabizam podstiče najradikalnije i najekstremnije nametanje islama.

Vehabizam je verski pokret ili grana islama, koji je u 18. veku u Saudijskoj Arabiji razvio muslimanski teolog Muhamed in Abd al-Vahab. U enciklopediji "Britannica" ovaj pokret je opisan kao rigorozniji oblik islama koji insistira na doslovnom tumačenju Kurana.

Kako izgledaju i kako se ponašaju salafije?

Sociolog Hasani kaže da oni koji sebe nazivaju salafijama, nastoje da slede ono što doživljavaju kao primer oblačenja proroka Muhameda.

Za razliku od vehabija čije žene, kako objašnjava Hasani, nose "burke” (odeću koja pokriva telo, glavu i lice, dok se oči vide samo kroz mrežicu ) – žene salafista nose savremenu, šarenu odeću sa "ekstremno fundamentalnim principima islama”.

Ovaj sociolog dalje kaže da muškarci nose skromnu odeću, sa kratkim pantalonama i podšišanu bradu.

"Članovi ovog pokreta pokušavaju da ugrade svoje ideje, svoje stavove unutar zajednice i na javnom prostoru. Za razliku od vehabija, koji su radikalniji u pritiscima u odnosu na promenu verskih obreda koji se izvode unutar verskih institucija – u džamiji – kod salafista je situacija malo drugačija. Deluju i u okviru zvaničnog entiteta, u okviru Islamske zajednice Kosova", naglašava Hasani.

Nova džamija u Dečanima, čiji je imam Šaban Toljaj, radi pod okriljem Islamske zajednice Kosova, koja organizuje verski život za oko 95 odsto muslimanskog stanovništva.

Predsednik Saveta Islamske zajednice u Dečanima, Rasim [Bytyqi] Butući, navodi da se ova institucija trudi da sve džamije na Kosovu drži pod kontrolom. Ipak, dodaje da Savet Islamske zajednice u Dečanima ceni rad imama Toljaja oko borbe protiv "nasilnog verskog ekstremizma".

"Sada, u kakvom duhu i kako drži predavanja, to ocenjuju i drugi. Međutim, u borbi protiv ekstremizma dao je izuzetan doprinos", naglašava Butući.

Sam imam Toljaj ne isključuje mogućnost da neko ko sebe naziva salafistom "sklizne” u radikalizam i verski ekstremizam.

"Nikad se ne usuđujem da štitim pojedince. Uvek branim princip religije. Na primer, možete me pitati 'da li postoji loš musliman'? Postoji loš musliman, jer ne praktikuje veru. Postoje li pogrešni principi religije? Nema ni jednog. Religija je čista kao kristal. Ali mi, kao hodže, kao zajednica, skrećemo sa puta i skrećemo u pogrešno tumačenje. To je istina", naglašava Toljaj.

Radio Slobodna Evropa se obratio Islamskoj zajednici Kosova sa sedištem u Prištini sa upitom da prokomentariše ocenu Evropske komisije u izveštaju o napretku da "militantna salafistička ideologija” preti Kosovu. Međutim, odgovor nije stigao.

'Paralelne džamije koje mogu naneti štetu'

Kancelarija Evropske unije na Kosovu navodi da je u izveštaju EUROPOL-a primećeno da "propovednici u paralelnim džamijama i neformalna okupljanja u salafističkim zajednicama promovišu nasilje".

RSE je jula ove godine pisao o džamijama na teritoriji opštine Vitina, koje su van kontrole Islamske zajednice Kosova.

Iz Saveta Islamske zajednice u Vitini tada je saopšteno da jednu džamiju u selu Skifteraj i drugu u Ramništu drže "samoproglašeni imami", te da ih posećuju "sumnjiva lica”. Nema podataka da li se nazivaju salafijama.

Savet je slučajeve prijavio opštinskim organima, savetu za bezbednost zajednica u Vitini i policiji Kosova.

Predsednik Saveta Islamske zajednice u Vitini, Husamedin Hodža [Hoxha], je 20. novembra za RSE rekao da je džamija u Ramništu izgrađena bez dozvole Islamske zajednice Kosova.

"Komandir (policije) mi kaže da se samo mole. Rekao sam, 'gospodine, oni se mole, ali zašto ne dođu pod kišobran Islamske zajednice Kosova? Zašto ne klanjaju u 30 legalnih džamija koje imamo, nego se mole u onoj koja nije legalna?’ Dakle, ta džamija je započela sa nevoljama i tako će završiti", ocenjuje Hodža.

Policija Kosova je za ranije za RSE navela da džamijama u opštini Vitina može da upravlja i da ih kontroliše isključivo Islamska zajednici Kosova i Savet Islamske zajednice u Vitini.

S druge strane, Hodža je naveo kako Islamska zajednica Kosova nema mehanizme da natera "samoproglašene imame” da "legalizuju” svoje aktivnosti i funkcionišu pod okriljem te verske institucije.

Kancelarija EU na Kosovu ukazuje da je pretnja od verskog ekstremizma prihvaćena i strategijom Vlade Kosova za borbu protiv terorizma i prevenciju nasilnog ekstremizma, koja je je usvojena juna 2023. godine.

U ovoj strategiji se navodi da je "verski ekstremizam i dalje među glavnim pretnjama, kao rezultat indoktrinacije ekstremnih islamističkih ideologija, uvezenim na Kosovo iz zemalja Bliskog istoka".

Reakcije iz Severne Makedonije

Islamska verska zajednica u Severnoj Makedoniji je reagovala na Izveštaj Evropske komisije o napretku zbog navoda da je "militantna salafistička ideologija” pretnja u regionalnom kontekstu.

U objavi na društvenoj mreži Facebook je izrazila zahvalnost Evropskoj komisiji jer je "prepoznala sve aktivnosti protiv terorizma i ekstremizma", u čemu je ova zajednica dala "veliki i poseban doprinos".

Salafisticka islamska zajednica iz Skoplja je u odgovoru za RSE ocenila kako je "širenje istinskog salafizma i obrazovanje muslimana pravilnom metodologijom”, najmoćnija i najefikasnija borba protiv radikalizma, ekstremizma i terorizma.

Salafijska islamska zajednica, koja legalno deluje u Severnoj Makedoniji, takođe se distancirala od različitih grupa, pokreta i ideologija koje sebe nazivaju 'salafistima', a čije su aktivnosti i izjave suprotne njihovim principima.

Ova zajednica je pozvala vlasti u Severnoj Makedoniji i drugim zemljama da "precizno identifikuju problem ekstremizma i preduzmu mere za sprečavanje i otklanjanje njegovih negativnih efekata".

Priredila Sandra Cvetković