SAD žele da pritisnu Putina. Da li je prodaja nafte Kini rešenje?

Uoči 8. avgusta, do kada je američki predsednik Donald Tramp (Trump) postavio rok Kremlju da zaustavi borbe u Ukrajini, Vašington želi da ekonomski pritisne Moskvu i pronašao je novu metu: prodaju ruske nafte Kini.

Ograničavanje količine nafte koju Kina kupuje od Rusije postalo je neočekivana tačka spoticanja u trgovinskim pregovorima SAD i Kine u Stokholmu, gde obe strane pokušavaju da reše međusobne razlike kako bi izbegle teške carine tarife i postigle širi trgovinski sporazum.

Uz sve veće razočaranje Trampa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom zbog odbijanja prethodnih njegovih napora da se posreduje u miru u Ukrajini, Vašington se nada da će ostvariti prednost uskraćujući Moskvi milijarde prihoda.

"Administracija je shvatila koliko je važna prodaja ruske nafte Kini", rekao je za RSE Denis Vajlder (Dennis Vilder), koji je bio visoki savetnik Bele kuće za Kinu u vreme bivšeg američkog predsednika Džordža Buša mlađeg (George W. Bush). "Bez nje, može se tvrditi da bi se ruska ekonomija već urušila."

Međutim, naterati Peking da ispuni zahteve SAD se pokazalo teškim, pošto kineski zvaničnici tokom tekućih razgovora odbijaju da smanje kupovinu nafte. Kao odgovor, američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) spomenuo je mogućnost carine od 100 odsto.

"Kina će uvek osiguravati svoje snabdevanje energijom na načine koji služe našim nacionalnim interesima", objavilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova na X prošle nedelje, reagujući na pretnju daljim carinama. "Prisila i pritisak neće ništa postići. Kina će čvrsto braniti svoj suverenitet, bezbednost i razvojne interese."

Bivši zvaničnici i energetski analitičari koji su govorili za RSE kažu da je malo verovatno da će Kina prestati da kupuje rusku naftu, ali da bi mogla biti spremna da ograniči kupovinu na kratak period kao gest dobre volje, dok i Peking i Vašington pokušavaju da postignu ekonomski dogovor koji bi mogao biti preteča potencijalnog samita Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga, koji bi se navodno mogao održati u oktobru.

"Moguće je da Peking odluči da suptilno smanji svoj mesečni uvoz ruske nafte, ali ne bih očekivao da će ga potpuno prekinuti ili da javno objavi bilo kakvu promenu ako to uradi", rekao je Vajlder.

Mogu li SAD da ubede Kinu da prestane da kupuje rusku naftu?Da li Vašington može da navede Peking da smanji rusku naftu zavisiće od složenih trgovinskih pregovora SAD i Kine koji se vode u Švedskoj i kojima je 12. avgust rok za postizanje dogovora.

Pored pritiska na Kinu u vezi s ruskom naftom, Vašington je takođe zahtevao da Peking prestane da kupuje naftu od Irana, koji je pod američkim sankcijama. Iran trenutno u Kinu šalje više od 90 odsto svog izvoza nafte.

Rusija pokriva približno petinu ukupne kineske nafte, kažu analitičari.

Tramp je takođe pojačao pritisak na Indiju, koja se s Kinom smenjuje na prvom i drugom mestu najvećih kupaca ruske nafte od početka invazije Moskve na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Tramp je 4. avgusta na svojoj mreži Truth Social naveo da će "značajno povećati" carine Indiji zbog kupovine ruske nafte, pošto je već pretio carinom od 25 odsto na indijsku robu.

Ograničavanje kineskih i indijskih kupovina bi se osetilo u Moskvi, ali Peking takođe ima karte koje može da odigra protiv SAD, kažu analitičari.

Bela kuća sada aktivno podstiče Kinu da kupuje više američkih proizvoda, uključujući američku tehnologiju. Tramp i Besent su takođe rekli da žele da Kina olakša poslovanje američkim kompanijama i da poveća kupovinu američkih energenata.

Međutim, Kina je takođe koristila svoj dominantni položaj u protoku retkih zemnih elemenata, esencijalne grupe elemenata koji se nalaze u svemu, od baterija za električna vozila do vitalne odbrambene tehnologije, da bi dobila ustupke za sebe.

To je se pokazalo u julu kada su SAD ublažile zabranu prodaje mlaznih motora i Nvidijinih čipova za veštačku inteligenciju H20 u zamenu za ukidanje ograničenja Pekinga na prodaju retkih zemnih elemenata.

Preterani pritisak na kupovinu nafte mogao bi da ugrozi deo napretka koji su postigli američki i kineski trgovinski pregovarači.

"Peking je pokazao da su njegova ograničenja izvoza retkih zemnih elemenata moćno oružje i američka administracija ne bi želela da ugrozi to krhko primirje", rekla je za RSE Marija Šagina, viša saradnica Međunarodnog instituta za strateške studije, tink-tenka u Londonu.

Kakvu prednost ima Vašington nad Kinom?Peking bi takođe mogao oklevati da preduzme poteze koji bi mogli da naštete ruskim ratnim naporima protiv Ukrajine.

Kina je bila jedan od najbližih pristalica Rusije, a Putin i Si su proglasili partnerstvo "bez limita" neposredno pre nego što je Kremlj pokrenuo invaziju punih razmera u februaru 2022. godine. Mada Peking nije slao ubojitu pomoć, kineske firme su isporučile najveći deo proizvoda dvostruke namene koji su Moskvi omogućili da obnovi svoje zalihe raketa, dronova i druge municije tokom rata.

U julu je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao šefici spoljne politike EU Kaji Kalas (Kallas) da Peking ne može da prihvati poraz Rusije u ratu jer bi to omogućilo Vašingtonu da se fokusira na Kinu. Izjavu je prvi objavio South China Morning Post, a kasnije ih je potvrdio i RSE.

Stručnjaci kažu da bi predlog zakon uz podršku obe partije koji je predstavljen u Senatu SAD mogao da posluži Vašingtonu kao pregovaračko sredstvo protiv Pekinga.

Zakon bi uveo carine do 500 odsto zemljama koje podržavaju rusku ratnu mašineriju kupovinom njene nafte i gasa, a Kina i Indija bi bile dve glavne mete. Međutim pokretanje takvih mera, ako Kongres usvoji zakon, naglo bi eskaliralo tenzije.

Peking dotle razmatra svoje opcije, uključujući ograničavanje kupovine nafte od Rusije, ali takođe nastoji da pridobije Trampovu administraciju obećanjima da će više investirati u SAD i povećati prodaju američkih energenata i poljoprivrednih proizvoda.

Džo Vebster (Joe Webster), stručnjak za energetske odnose Kine i Rusije u američkom tink-tenku Atlantski savet, kaže da je verovatnije da će Peking povećati kupovinu američkih energenata nego što će smanjiti kupovinu ruske nafte.

"Povećanje američkog izvoza je prilično jednostavan korak koji bi (Kina) mogla da preduzme", rekao je Vebster za RSE. "Smanjenje uvoza iz Rusije je veći izazov jer bi to i dalje moglo dovesti do stvarnog materijalnog bola za Rusiju, a Peking očigledno ne želi da Moskva izgubi rat."

Međutim, čak bi i to moglo da naiđe na oklevanje Pekinga.

Kineski zvaničnici već dugo strahuju da bi SAD i njihovi saveznici mogli da oslabe njenu ekonomiju tako što bi joj prekinuti snabdevanje stranom naftom, zbog čega je Kina investirala stotine milijardi dolara u povećanje domaće proizvodnje i izgradnju vodeće svetske industrije električnih vozila.

"Peking ne traži da zavisi od bilo koga, uključujući od Rusije, a posebno ne od SAD", rekao je Vebster. "To će naići na nevoljnost."