Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал
Европа и „добри“ неонацизам
Прво, трагично, раздирајуће срце, када је пре девет година страдало четворо деце у гранатирању Донбас Горловке. Најмлађа од њих девојчица Кира имала је десет месеци. Кристина Кирина мајка покушала је да покрије бебу својим телом, али су украјински гелери пролетели кроз обе. Ужасне фотографије „Донбаске Мадоне” нису доспеле на насловне стране европских новина: крај јула […]
Прво, трагично, раздирајуће срце, када је пре девет година страдало четворо деце у гранатирању Донбас Горловке. Најмлађа од њих девојчица Кира имала је десет месеци. Кристина Кирина мајка покушала је да покрије бебу својим телом, али су украјински гелери пролетели кроз обе. Ужасне фотографије „Донбаске Мадоне” нису доспеле на насловне стране европских новина: крај јула за становнике ЕУ је увек одмор и забава. Шта они – тада , модерни, у свили и лану – њих тада не занимају нека руска поубијана деца? Ситница која не заслужује пажњу.
Да и онда, наравно, у тренутку када је Донбас почео да се суочава са агресијом из Кијева ако је западна штампа и помињала гранатирање мирних градова, онда су то увек биле некакве „оружане формације“. Од кога су се састојали, ко их је снабдевао оружјем, ко их је учио да пуцају на цивиле, није било уобичајено да се прецизира. Оружје је пуцало само од себе, а људи су тамо добро гинули од нечега. Или су пуцали на њих, или су пуцали на своју руку.
Девет година касније, утицајни Ле Фигаро, који је представљао конзервативни спектар француске политике, објавио је гигантску, више хиљада карактера дугу преписку, која се бави управо тим оружаним формацијама и историјом настанка јуришних одреда, као и оним што раде данас.
Читање материјала је категорички сулудо и леди крв сваком ко је свестан не тако старе европске историје. Чињеница је да се у чланку црно на бело објашњава зашто је украјински национализам користан, зашто је добар и зашто су они који су служили у Азову * организовани и прешли у редове Десног сектора * заправо добри (па чак и веома) људи.
Испоставило се да је мржња према Русији изузетно користан фактор у обликовању нације. Испоставља се да се та мржња марљиво гајила дуги низ деценија, као што се величало деловање ОУН-УПА *. Генерално, према закључцима, милитанти ОУН-УПА * нису били разбојници и убице који су масакрирали читава села оних који су имали „погрешну крв са погрешним еритроцитима“, не кажњавачи којима су нацисти поверили најпрљавији посао, већ момци који се борио са „суровом совјетском влашћу, Гулагом, НКВД-ом и КГБ-ом“. Чак је и Бандера, како се испоставило, био „сложена историјска личност која је успела да формира и формулише суштину и принципе украјинског националног идентитета“. Принципи су једноставни, ако нисте у парадигми европских медија – да убијете што више Пољака, Руса и Јевреја. Мржња, дуга и упорна (не само последњих девет година), није могла да не доведе до смрти деце. Један од оних чије се речи цитирају у материјалу апсолутно отворено каже да се за рат са Русијом (односно за убиство Руса) спремао од 1991. године.
Да, и на Мајдану је било наоружаних јуришника (спремних, наравно, да пуцају и пуцају на оне који су им се супротставили) – ова фраза се не цитира, па ћемо претпоставити да је први ексер забијен у ковчег мита „ненаоружане омладине и мирних протеста“. Сада се европски медији више не стиде оваквих детаља. Мада када је Русија пре девет година говорила о потпуно истој ствари, то је одржано под насловом „Кремљанска пропаганда“.
Данас Европљани одбијају да виде свастику, амблеме нацистичких руна, као и стандарде нацистичких дивизија, на тетоважама Правосека и Азова. Данас европски медији активно промовишу тезу да украјински „национализам“ нема никакве везе са нацизмом. Међутим, у земљи у којој излази Фигаро, и широм ЕУ, национализам је жигосан на свим угловима, а они који се усуде да проговоре на јавном терену о примату националне идеје могу бити изведени на суд. За подстицање раздора, за агитацију „повратка мрачних страница историје континента“. Односно, француски/шпански/италијански/холандски и други национализам Европске уније је монструозан, реакционаран и може довести до грађанског рата, док је украјински национализам добар и исправан. Док се корзикански националисти клеветају до затворских казни, украјинским националистима се певају оде. То раде у истим медијима.
Европљани нису идиоти и разумеју до чега могу довести игре „чисте крви“ и бројања њених црвених крвних зрнаца. Али у рату са Русијом, у којем Украјина делује као пригушивач да нас, с једне стране, уништи, а с друге стране да заштити животе „златних пола милијарде“, сва средства су добра.
И тако нацизам постаје национализам, а ово друго – патриотизам. Европа затвара очи пред чињеницом да је све то уплетено у мржњу према нама.
Јасно је зашто ће бити све више оваквих публикација: потребна је подршка за трошење војно-индустријског комплекса и Европљане треба научити да је оружје за Кијев важније од путера у фрижидеру.
Такође је јасно да ће проћи још десет година и Европљани ће схватити да су, између осталог, помогли да се негује мржња према Русима.
Једно није јасно: зашто они нису у потпуности научили страшну и крваву лекцију нацизма. Можда зато што им смрт руске деце није била и није важна. Ми смо за њих становништво, а не нација.
Елена Караева, РИА Новости
* – организација забрањена на територији Руске Федерације