Француска боља од Србије у мечу за бронзану медаљу
СРБИЈА – ФРАНЦУСКА 76:91 (23:19, 17:24, 16:24, 20:24)
Женска репрезентација Србије није успела да освоји бронзану медаљу на Олимпијским играма у Токију, пошто је у мечу за треће место поражена од Француске – 76:91. Иако им је измакла бронза, наше девојке на челу са селекторком Марином Маљковић заслужују све похвале за сјајно лето током кога су постале шампионке Европе и пружале одличне партије на Олимпијским играма…
Меч је од првог минута био изузетно тврд, са малим бројем поена. Француска је у 5. минуту повела 9:4, уследила је размена тројки (Васић, Брукс), да би два минута касније, захваљујући одличном пресингу, после нове тројке Брукс и поена Андерсон за серију 9:0 Србија повела 19:14. На крају прве деонице, наш тим је имао 23:19.
Боље су Францускиње отвориле другу четвртину, после три минута поново повеле – 28:26. Ређали су се промашаји Србије, скоро четири минута били смо без коша, до поена Дугалић, па Андерсон (32:34). Имао је ривал у овом периоду игре константно два до четири поена предности, да би сјајна Андерсон мање од два минута пре полувремена изједначила – 38:38. Међутим, изабранице Марине Маљковић отишле су на велики одмор са три поена минуса – 40:43.
У истом ритму почела је трећа деоница, наш тим није служио шут, док је Француска долазила до лаких поена и погађала тројке, па је у 26. минуту повела 56:50. Расла је предност противника који је кажњавао све грешке Србије, у 28. минуту било је 60:51 за Францускиње, после тројке Шатеро, па два пенала Фоту и 65:52.
Боље је играла Француска и на почетку последње деонице, после тројки Душе и Вилијамс стигла и до највећих „плус 17“ – 76:59. Потпуно је ривал контролисао ситуацију на терену, ништа није ишло од руке нашим девојкама… Шест минута пре краја било је 78:59, смањиле су Крајишник и Васић са везаних шест поена на 67:78 на четири и по минута пре краја. Погодила је и Андерсон флотер, па два слободна бацања, заокружила серију Србије 12:0 и вратила наду – 71:78, на 3:38 пре краја. Међутим, нисмо искористили два напада, а када је Шатеро два минута пре последње сирене погодила два слободна бацања за 82:71 исход је могао да се наговести. Смањила је Андерсон, али је Жоанес погодила тројку за 85:73 на 1:41 пре краја и практично ставила тачку на овај меч.
Комплетну статистику можете видети овде
http://www.fiba.basketball/olympics/women/2020/game/0708/Serbia-France#tab=boxscore
Марина Маљковић, селекторка Србије
– Дефинитивно се видело какву смо екипу победили у Валенсији. Не само њих, већ и Белгију. Што су и много старије и искусније моје колеге причале, Владе Ђуровић на пример: „Јао, кога сте ви добили, Шпанију, па Белгију, па Француску”. Сада видимо какав је то тим. Ништа нас није изненадило. Ми данас нисмо могли. Оне су имале шутерски дан као никад. Али ни то мени није било велико изненађење. Заслужили су ову победу. Треба да кажемо ствари онекве какве јесу. Једва су чекали ову утакмицу, једва су чекали само нама да се реванширају. Упоредите њихову јучерашњу утакмицу против Јапана и ову сада. Једноставно, то је била лудачка енергија да се победимо ми. На крају крајева, након толико година и свих оних важних утакмица, без икаквог алибија, на ред је дошло и ово. То је живот.
Опроштај Соње и Јелене из њеног угла…
– Тешко је, али већ сутра не треба да буде тешко јер смо толико тога дали. Сви знате шта је ова генерација урадила и сви смо желели да заврше на најбољи могући начин, са две медаље. Али, морате бити свесни да је темпо овог лета био потпуно нов за нас и екстремно тежак. Будите сигурни да је свака дала све. Видели сте, попадале су на крају. Није више било снаге ни за шта. Кад је крај и могу да поменем и Соњину корону, јер она је битан играч. Јесте то само један играч фалио. Не зборавите ни све оне позитивне ствари. И славља, и злата, и дочек… Ми нисмо стали. Буквално нисмо стали. Девојке су дошле право из сезона, за разлику од одбојкашица које сад иду на такмичење и сто пута смо то рекли. Јако је важно то да схватите да су право из сезона дошле на припреме, без и једног јединог дана одмора. То се никада није десило. Увек су имале две недеље, минимум, паузе између клупске сезоне и доласка у репрезентацију. Оне су сада дошле са великим кашњењем. Спремили смо то Европско првенство, све је било на брзину. После тога се десила лепа ствар, па смо морали и дочек, где се вероватно десио случај са Соњом и њеним супругом. Она је овде дошла без тренинга и играла Олимпијске игре. То није једноставно. Није једноставно ни за тим, јер је веома битан део тог тима. Тим је много патио и у том период када је био без ње, у самим припремама за Олимпијске игре. Практично са два-три тренинга одиграла је утакмицу против Канаде и ми нисмо знали, доктор Радовановић је био са нама, да ли ће играти или неће, колико ће моћи. Све је била сува импровизација. У складу са тим, мислим да смо добили велику Канаду, Кореју, Кину… То су биле велике утакмице за нас. Нисмо имали ни среће. То мора да се каже. Играли смо полуфинале против Америке. Онда опет Француска. Можда би нам било, донекле, другачије и једноставније против Јапана. Јер је ово много велики притисак. Хиљадита утакмица, па да играш са репрезентацијом Војводине, па не можеш некога да добијеш пет пута. Знамо колико је то тешко. Ми смо њих стално добијали последњих година. Стално! Тако да, то је шта је. Оне су звезде, оне су толико дале и мора то да се гледа. То је све из мог угла што могу да кажем…
Photo by FIBA