На јужним границама Русије настаје моћна борбена група

По мишљењу руских војних експерата, нова армија ће постати најважнији чинилац одбране њених југо-западних граница, тј. сегмента територије који се услед низа неповољних фактора традиционално зове „меки стомак“ Русије.

Према изворима који долазе из руског министарства одбране, процес формирања ове армије ускоро треба да започне. Наиме, прва фаза овог процеса треба да буде окончана до краја текуће године.То подразумева формирање командног штаба ове армије, са свим својим припадајућим деловима, укључујући и бригаду управљања и командовања. Ова бригада ће обезбедити стабилно и проточно командовање армијом, што укључује све њене оперативне јединице и саставе, као и самосталне или обједињене борбене групе састављене из више различитих јединица.

Тачна организациона структура ове армије за сада није позната. Међутим, претпоставка је да ће у њену организациону шему ући новоформирана 150. мотострељачка дивизија (јачине 10,000 људи) која је готово у пуном обиму опремљена најсавременијом борбеном техником. Она се такође налази у граду Новочеркаск. Очекује се да њен део постане и легендарна 20. гардијска мотострељачка бригада стационирана у Волгограду, која по бројним проценама њеног борбеног састава више одговара формацији ранга дивизије (јачина најмање 10,000 људи), затим 34. самостална брдска мотострељачка бригада (јачине 5,000 људи) из града Черкеск итд.

Суочавање са „авганистанским“ и „чеченским“ синдромом

Формирање оперативних комбинованих састава армијске величине, на практично свим главним стратегијским правцима одбране Русије, идеја је коју је надавно промовисао министар одбране Сергеј Шојгу. Комбинована армија подразумева интеграцију готово свих видова и родова који постоје у војсци РФ, под јединствену централну команду.

У њихов састав ће ући јединице које су у великој мери модернизоване и које су у међувремену прешле на напредни ниво оперативних способности, које омогућавају извођење најкомплекснијих борбених операција по стандардима 21. века.

Основну ударну снагу ће чинити оклопно-механизоване јединице ранга дивизије и бригаде, затим артиљеријско-ракетне и инжењеријске јединице ранга бригаде, увезани дивизиони против-ваздухопловне и против-ракетне одбране, јединице везе и АБХО. У њеном саставу ће се налазити и ваздухопловне јединице ранга пука, у оквиру којег ће се налазити ескадриле ловачке, бомбардерске и јуришне авијације, као и поморска компонента коју ће чинити ратни бродови и подморнице.

Историјат 8. комбиноване армије је везан за 62.армију, која је формирана ратне 1942. године. За херојске резултате, која је ова формација постигла приликом тоталног уништења немачке 6. армије у Стаљинградској бици, армија је преименована у 8. гардијску армију, на чијем челу се налазио чувени командант и херој СССР-а, генерал Василиј Чујков. После ове битке, 8. гардијска армија је све до краја Великог рата, ишла само напред. Ослободила је готово целокупан југо-западни појас СССР-а и избила на његове западне границе. У завршним операцијама 8.гардијска армија је форсирала реку Вислу, упала у Пољску и преко Познања и Костшина задала смртоносан ударац Нацистичкој Немачкој, пошто је узела учешће у Берлинској операцији.

Ратници „судњег дана“: 5 чињеница о јединицама АБХО

После завршетка 2. светског рата, армија се налазила на простору ДДР. Касније је учествовала у операцији кодног имена „Дунав“ (1968) која је подразумевала упад у Чехословачку, у којој је тих година избила побуна инспирисана Прашким пролећем које је подразумевало либерализацију тамошње Комунистичке партије и деконструкцију свог деловања и сарадње са центрима политичке моћи у Москви.

После распада СССР-а, армија бива пребачена на простор Северног Кавказа које се већ тада назирао као потенцијално ново ратно жариште, у циљу даље дисолуције Русије. На бази команде армије и њеног 34.гардијскох корпуса, ова формација бива преименована у 8.гардијски армијски корпус. Овај корпус је учествовао у Првом чеченском рату, где је упркос свему, показао добре резултате. Међутим, даљим реформама унутар армије, 8. гардијски армијски корпус бива распуштен 1998. године.