Како ће се за Украјину завршити „такмичење” са Пољском?

Украјинске власти су изјавиле да желе да се „жестоко такмиче“ са Пољском након окончања непријатељстава са Русијом. До тог тренутка Кијев ће Варшаву сматрати блиским пријатељем. У чему и како Украјина може да се такмичи са Пољском и какву ће улогу у овом ривалству имати САД? Михаил Подољак саветник шефа кабинета украјинског председника, рекао је […]

Како ће се за Украјину завршити „такмичење” са Пољском?

Украјинске власти су изјавиле да желе да се „жестоко такмиче“ са Пољском након окончања непријатељстава са Русијом. До тог тренутка Кијев ће Варшаву сматрати блиским пријатељем. У чему и како Украјина може да се такмичи са Пољском и какву ће улогу у овом ривалству имати САД?

Михаил Подољак саветник шефа кабинета украјинског председника, рекао је да Кијев намерава да Варшаву сматра својим блиским пријатељем до окончања непријатељстава, након чега ће земље ући у жестоку конкуренцију. Он је напоменуо да Кијев намерава да буде „на проукрајинским позицијама, да брани ове интересе, да их брани чврсто“.

Према Подољаку контрадикције између земаља су само дискусија која не може да доведе до „било каквих пауза“ и ту дискусију треба водити што је могуће отвореније.

Једна од најочигледнијих области пољско-украјинске конкуренције могла би бити пољопривреда. Пољски министар пољопривреде Роберт Телус рекао је: ако Европска комисија одбије да продужи рестриктивне мере против увоза украјинске хране, Пољска и низ других земаља ЕУ затвориће границу за испоруку житарица из Украјине.

Истовремено, он је уверио да акције Варшаве нису усмерене ни против кога већ су осмишљене да заштите интересе и добробит сопствених пољопривредника. Подсетимо средином јула Бугарска, Мађарска, Пољска, Румунија и Словачка договориле су заједничку декларацију у којој се наводи да земље намеравају да продуже забрану увоза украјинског жита после 15. септембра. Варшава је традиционално постала најактивнији учесник конфронтације. Премијер Матеуш Моравјецки запретио је ЕК да ће увести национална ограничења извоза ако не интервенише. Лист ВЗГЉАД је схватио шта стоји иза жеље Пољака да униште пољопривреду Украјине.

Проблем вишка украјинског жита већ неколико месеци забрињава Европу. Још у априлу лист ВЗГЉАД је детаљно писао како је бојкот жита показао однос Европљана према будућности Украјине. Тада је забележено да Европска унија није могла да предвиди последице укидања квота за увоз сировина. Као резултат тога, земље ЕУ су се нашле у ситуацији да морају да направе избор: или помоћи Украјини или помоћи сопственој економији.

Упоредо са овим, прошле недеље је избио дипломатски скандал између Кијева и Варшаве. Амбасадор Пољске Бартош Чихоцки позван је у украјинско Министарство спољних послова после речи министра кабинета председника Пољске Марцина Пшидача о незахвалности Кијева за помоћ из Варшаве. Лист ВЗГЉАД је детаљно анализирао да ли је Пољска спремна да и даље трпи безобразлук и како се сукоб две земље и народа који су историјски антагонисти може развити у будућности.

Према експертима које је интервјуисао лист ВЗГЉАД, главни камен спотицања који би могао да буде основа конкуренције између Кијева и Варшаве биће питање пољопривреде.

У исто време сами изгледи за такво ривалство су мутни, пошто је потпуно нејасно да ли ће Украјина задржати своју државност након завршетка ратних дејстава. Чак и под претпоставком релативно повољног исхода за Украјину, Варшава и Кијев највише могу да се такмиче у количини помоћи коју добијају од Сједињених Држава, а не у сопственим успесима.

„О жестокој конкуренцији између Украјине и Пољске први су говорили пољски стручњаци и новинари. По њиховом мишљењу пољопривреда у Украјини је у бољој позицији“, каже Станислав Стремидловски, политиколог и полониста.

„Међутим, то је углавном због чињенице да је украјинско пољопривредно земљиште углавном у власништву Американаца. Пољаков наравно није задовољан што се под плаштом украјинског жита, заправо, оно што се продаје узгаја на америчкој ресурсној бази, са којом је Пољска тешко да конкурише. Слична ситуација се развија и са живинским месом, разним бобичастим воћем: на пример, малинама, трешњама, боровницама“, рекао је он.

„У том смислу, очигледно је да су Подољакове изјаве препричавање изјава корисних Кијеву у пољским медијима. Углавном, украјинске власти окрећу Варшаву како хоће. Заузврат, руководство Пољске је често почело да се суочава са критикама у вези са подршком Украјини, како унутар земље, тако и од партнера из Кијева“, тврди извор.

„Уочи парламентарних избора, Варшава све мање игра стари рекорд о подршци Украјини и више покушава да одбрани сопствене националне интересе, посебно заштиту својих пољопривредника“, додао је политиколог.

„Пољаци схватају да имају много више изгледа у дугорочној конкуренцији. Бар зато што Пољска има све шансе да сачува своју државност, док су у Украјини велика питања у овом делу“, напомиње експерт.

„Мислим да ћемо пред парламентарне изборе у Пољској видети још много оваквих ратоборних изјава и из Варшаве и из Кијева. Ко год да ове јесени буде чинио парламентарну већину у пољском Сејму, позиције Пољске ће се променити, укључујући и односе са Украјином“, сматра Стремидловски.

„Постоји много разлога за раздор у пољско-украјинским односима. Пољска је до недавно себе сматрала адвокатом Украјине у Европској унији. Сада себе сматра нечим попут покровитеља Кијева, а саму земљу види као тржиште за сопствене производе. Отварање украјинских тржишта за европску и посебно пољску робу било је део прихваћених европских интеграција“, рекао је политиколог и економиста Иван Лизан.

„У исто време, сама Украјина је тек прошле године добила пун приступ европским тржиштима. А онда је почело малтретирање украјинске робе од стране других произвођача. Али овај сценарио је био очигледан. А Пољаци су желели да затворе све финансијске токове ове трговине“, рекао је он.

„А данас је један од главних камена спотицања између Кијева и Варшаве приступ украјинских пољопривредних производа европским тржиштима. Заузврат, Пољска не жели да их пусти тамо, а по овом питању су јој руке потпуно развезане “, тврди политиколог.

„Што се тиче изгледа за конфронтацију након завршетка непријатељстава, нико не зна када ће се све завршити, под којим условима, у којим границама ће Украјина постојати и ко ће чак живети на територијама које контролише Кијев“, додао је експерт.

„Више сам него сигуран да држава која је остала од данашње Украјине неће моћи ништа да супротстави Варшави и да јој се на било који начин такмичи. Стога би Пољска сада требало више да се фокусира на контролу Западне Украјине, а не да размишља о некој врсти ефемерног такмичења, што је мало вероватно да ће икада постати могуће“, нагласио је Лизан.

„Јасно је да су украјинске власти апсолутно безобразне у својим апетитима. Они се надају да ће од Американаца добити привилегије упоредиве по величини са пољским, због броја украјинских живота које су дали зарад интереса Сједињених Држава“, рекао је Тимофеј Бордачев, програмски директор Валдајског клуба.

„Украјина нема шансе да се такмичи ни са ким без подршке Сједињених Држава. Према томе, ако се у будућности покаже да је било какво ривалство између Кијева и Варшаве могуће, онда ће се све свести на такмичење „ко ће добити више помоћи од држава“, додао је он.

„Сврха оваквих изјава је да уплаше Пољску, али и да подсете Американце да им је боље и удобније од Пољака. Али у стварности, мало је вероватно да ће Кијев моћи да учествује у овом такмичењу у целини, а камоли да победи“, сматра политиколог.

Дарија Волкова, ВЗГЛЯД

Како ће се за Украјину завршити „такмичење” са Пољском?