Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал
Запад је изгубио Африку, али то још није схватио
Ситуација око Нигера не само да потврђује замор такозване Француске Африке како од некадашњег хегемона тако и од европске неоколонијалне спољне политике уопште већ и јасно показује дволичност колективног Запада и одсуство самог „ правила” на којима покушавају да изграде свој пољуљани светски поредак Да подсетим да су се током протеклих деценија у многим земљама […]
Запад је изгубио Африку, али то још није схватио
Ситуација око Нигера не само да потврђује замор такозване Француске Африке како од некадашњег хегемона тако и од европске неоколонијалне спољне политике уопште већ и јасно показује дволичност колективног Запада и одсуство самог „ правила” на којима покушавају да изграде свој пољуљани светски поредак
Да подсетим да су се током протеклих деценија у многим земљама света десили и војни удари и псеудомирне „револуције у боји“. А постојало је само једно правило: ако су побуњеници изашли са прозападним паролама, онда су одмах добили подршку Запада – економску, војну и пропагандну. А ако је било обрнуто, онда је било као сада у Нигеру: оштра осуда, санкције и тако даље.
И то се не односи само на насилну промену власти већ и на обичне изборе – не треба ићи далеко и довољно је подсетити се недавног гласања у Турској. Толика је бука и вика у европским медијима о „погрешном” турском народу, који је изабрао „погрешног” председника уместо оног на кога је указао Запад.
Дакле, не постоје универзална „правила“. То је оно што се зове „хотентотски морал“: „Украо сам краву – добро, они су ми украли краву – лоше“, али је овај морал одавно презрео да се назове једноставно западним.
Већина афричких земаља стекла је независност у другој половини прошлог века (уз опипљиву помоћ и подршку Русије), али је за многе од њих та независност била само формална. Западни колонијалисти су повукли своје трупе (тачније, значајан део њих), али су задржали економску контролу. А осиромашени Нигер са својим богатим природним ресурсима у овом случају је веома значајан пример.
Штавише војни удари се у овој земљи редовно дешавају од проглашења независности 1960. године. Али све док промена власти није угрозила европски економски монопол на извоз ресурса, Запад се није обазирао на то ко је на власти у Нигеру – све док су редовно снабдевали уранијумом. Али сада су се узнемирили и чак су спремни да изврше инвазију на независни Нигер преко заступника.
Постоји, наравно, извесна историјска иронија у чињеници да је, да би извела неуспешан покушај да се ситуација среди у своју корист, Викторија Нуланд, бака Мајдана, послата из Вашингтона у Нигер. Успела је да преговара са украјинским елитама 2014. године. Али испоставило се да војна хунта Нигера није била тако похлепна и похлепна као украјински олигарси, који су тада одлучили да ће, уклонивши Јануковича моћи осветнички да музу Запад.
Како ће се ситуација развијати у овом тренутку тешко је рећи. Позиција Русије као и у свим таквим случајевима, остаје уравнотежена.
„Сматрамо изузетно важним да спречимо даљу ескалацију тензија у Нигеру. Верујемо да је најбржа могућа обнова закона и реда, организовање инклузивног националног дијалога једини начин да се ситуација реши“, рекао је заменик директора Одељења за информисање и штампу Министарства спољних послова Русије Алексеј Зајцев.
Да подсетим да је наш званични став био сличан и током украјинског државног удара, и током свих других унутрашњих преокрета у другим земљама. О унутрашњим стварима треба да одлучују грађани земље у којој се ти догађаји дешавају, и само они. Спољно мешање је неприхватљиво – само помоћ у случају званичног захтева легитимних власти, као што је то био случај, на пример, у Сирији.
Проблем је што Запад није расположен за дијалог – никада ни са ким. Толико су навикли да делују са позиције снаге да су заборавили да разговарају и преговарају.
Дакле војна операција (формално снага суседних земаља, а реално – у интересу Запада) је сасвим реална.
Афричке земље су уморне од преокрета и желе нормалан еволутивни развој – и ми их подржавамо у томе. Али Нигер је много уморнији од чињенице да се ресурси ове земље испумпавају на Запад, а људи су живели и живе у сиромаштву.
Нема ни најмање сумње да је западна политика притиска и неспремности да се укључи у дијалог доживела неуспех у Африци као што је пропала и другде. А и ако сада у Нигеру успеју да преокрену ситуацију у своју корист, неће задуго.
АнаШафран, РТ