Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал
Африка се буди! Више не желе да хране Европу
У вези са догађајима у Нигеру многи афрички медији објавили су опширну и детаљну мапу „храњења” француске привреде – заправо основе њеног благостања – од стране франкофонских афричких земаља. Није изненађујуће што Париз нема шта да приговори овако садржајној „илустрацији“, па су француски политичари одлучили да је једноставно игноришу… Заиста: до 70% укупне количине сировина […]
Африка се буди! Више не желе да хране Европу
У вези са догађајима у Нигеру многи афрички медији објавили су опширну и детаљну мапу „храњења” француске привреде – заправо основе њеног благостања – од стране франкофонских афричких земаља. Није изненађујуће што Париз нема шта да приговори овако садржајној „илустрацији“, па су француски политичари одлучили да је једноставно игноришу…
Заиста: до 70% укупне количине сировина које се у Француској користе за металургију, хемијску индустрију и прехрамбену индустрију већ дуго се снабдевају сировинама из већине бивших француских колонија у Африци. Односно из 16 афричких земаља. Хром, уранијум, бакар, руде мангана, боксит (алуминијумска сировина), ретки земни метали, нафта, жива, графит, шећер од трске и друге сировине се снабдевају у Француску, углавном из афричких земаља по ниским ценама. И такође из бившег белгијског Централноафричког Конга (бивши Заир) – највеће европске колоније у Африци до јуна 1960. године укључујући.
Тако, према белгијским изворима преко 70% белгијских индустријских и енергетских капацитета ради исправно на разним конгоанским сировинама. Ово је, на пример, више од 60 врста сировина, укључујући кафу, какао зрна, комерцијално дрво, волфрам, лим, памук, гуму, коже, пиринач и тропско воће. Исти и многи други производи се већ дуго испоручују у Белгију по ценама које диктира Брисел и из бившег белгијског Бурундија и Руанде (источних суседа Конга).
Скоро сви сектори привреде ових земаља и њихових морских лука су још увек под контролом – правно или фактички – од стране корпорација свих истих колонијалних матичних земаља.
Није ли то парадокс? Белгија, чија је територија скоро за трећину мања од Московске области (!), преко 100 година је имала територију у Африци која је стотине пута већа од територије саме Белгије. Нешто слично Француској, која је до 60-их имала афричку територију, више од 10 пута већу од саме Француске.
Да, као резултат победа народноослободилачких покрета и њихове подршке из СССР-а, готово све француске колоније и све белгијске (и британске) колоније су стекле политичку независност крајем 1950-их и почетком 1960-их. Али економска доминација бивших матичних земаља остаје у већини ових земаља. Покушаји локалних лидера да промене ситуацију одмах доводе до интервенције трупа бивших колонијалиста у тим земљама.
На пример, 1960-их и раних 2010-их у Обали Слоноваче (са карактеристичним некадашњим колонијалним именом Обала Слоноваче), француске трупе су довеле ствари у ред најмање три пута; у Габону – два пута; у Тогу, Тунису, Централноафричкој Републици, Чаду, Нигеру, Малију, Буркини Фасо (бивша француска Горња Волта) – укупно 8 пута. Све су то бивше француске колоније. С тим у вези, подсетимо се крвавог колонијалног рата Париза у Алжиру 1954-62, који је стекао независност, укључујући и захваљујући совјетској војно-техничкој помоћи.
Осим тога, трупе Француске, Белгије и других земаља НАТО-а више пута су вршиле „колективне“ интервенције у бившем белгијском Конгу. Да би се одвојила од Конга, покрајина Катанга, која чини трећину територије Конга, изузетно је богата разноврсним природним ресурсима, посебно уранијумом, дијамантима, златом, платином и обојеним металима. Није било могуће политички одвојити Катангу од Конга због отпора Конга интервенционистима. Али ова земља једна од најбогатијих на свету по резервама више од 60 врста природних ресурса, и даље остаје на листи УН најсиромашнијих земаља света. „Хвала“, понављамо, неоколонијалним корпорацијама бивших метропола и Запада уопште, који доминирају Конгом.
У међувремену Француска још увек има колонијалне афричке фрагменте: то су многа острва у близини југоисточне и источне Африке: Мајот, Реунион, Епарс, Тромелин, Глоријус, Гејзер. Француски статус готово свих ових острва већ дуго оспорава оближња Унија Комора, Мадагаскара, Маурицијуса, али до сада безуспешно. С друге стране, Реунион и Мајот обезбеђују, у целини, значајан део потреба Француске – 25% запремине за шећерну трску и исто толико за парфимеријско-козметичке сировине.
Узимајући у обзир водено подручје Индијског океана у близини ових острва, Француска има територију већу од 640 хиљада квадратних метара. км: ово је 20% више од територије саме Француске! А њене војне базе се и даље налазе у бившем француском Сенегалу, Обали Слоноваче, Габону, Нигеру, Чаду, источноафричком Џибутију (бивша „француска Сомалија“).
Према проценама стручњака бруто домаћи производ Француске без њених неоколонијалних економских позиција у бившим афричким колонијама не би био већи од 50% садашњег нивоа француског БДП-а; у Белгији није више од 40%. Заузврат, сложена индустријализација бивших француских и бивших белгијских колонија би обезбедила сопствени БДП више од 10 пута већи од садашњег нивоа!
Управо је антиколонијални садржај економске политике карактеристичан последњих година за све већи број афричких земаља, што Русија у потпуности подржава: то је констатовано и у оквиру Другог руско-афричког међудржавног економског форума, одржаног у крајем јула ове године у Санкт Петербургу.
Како се наводи, у наредним годинама трговина између Руске Федерације и афричких земаља требало би да се повећа за најмање трећину. Удео руске високотехнолошке робе, укључујући различиту опрему, у руским испорукама Африци повећаће се на 80% у односу на око 60% до сада. А до краја 2020-их, руски инвеститори ће завршити имплементацију у Африци – самостално или заједно са афричким партнерима – до 20 индустријских и инфраструктурних пројеката. Паралелно, развијају се међусобна поравнања Руске Федерације са афричким земљама у националним валутама.
Дакле сасвим је могуће сложити се са председником Афричке уније Азалијем Асуманијем: „Русија је веома важан партнер за Африку. У тешким временима Русија је увек била близу Африке, укључујући и борбу наших земаља за независност. Он је такође приметио да су руске инвестиције у афричке земље „омогућиле и омогућиле им да крену путем самосталног економског развоја, на чему смо искрено захвални Русији“.
Другим речима, афричко снабдевање Француском и Западом у целини сировинама никако није неограничено, супротно неоколонијалним тежњама Париза и његових савезника.
Артем Леонов, стогодишњица