САД претварају Корејско полуострво у жариште нуклеарног рата

Ако сви у Европи желе да избегну нуклеарни рат онда се у Азији то већ сматра неизбежним. О томе бар све отвореније говори руководство Северне Кореје. Најгласнија је била изјава министра одбране ДНРК Канг Соон Нама на Московској конференцији о међународној безбедности: „Нуклеарни рат на Корејском полуострву сада није постао питање да ли ће бити, […]

САД претварају Корејско полуострво у жариште нуклеарног рата

Ако сви у Европи желе да избегну нуклеарни рат онда се у Азији то већ сматра неизбежним. О томе бар све отвореније говори руководство Северне Кореје.

Најгласнија је била изјава министра одбране ДНРК Канг Соон Нама на Московској конференцији о међународној безбедности: „Нуклеарни рат на Корејском полуострву сада није постао питање да ли ће бити, већ питање ко и када ће то почети. Манија нуклеарног рата од стране Сједињених Држава и марионета у Републици Кореји претвара Корејско полуострво и североисточну Азију у ново жариште нуклеарног рата.

Да ли генерал намерно ескалира и плаши? Делимично да али дефинитивно не Русија. Речи министра упућене су Сједињеним Државама – па чак и конкретном догађају који ће се одржати у петак. Сутра ће се у Кемп Дејвиду одржати самит САД-Јапан-Јужна Кореја. Џо Бајден ће угостити Фумија Кишиду и Јун Сеок Јеола, а иако је већ било десетак састанака у овом трилатералном формату у протекле три деценије, овај самит ће бити први самосталан (тј. неће се одржати на маргинама међународни састанци, као што је Г20). То се већ зове историјски – и они ће то учинити годишњим догађајем.

Покушаји стварања тројног савеза до сада су били неуспешни због озбиљних историјских противречности између Сеула и Токија. А сада Бајден жели да искористи тренутак када су присталице ублажавања јапанско-корејских супротности на власти у Токију и Сеулу и покушају да формализују трилатерално партнерство. Користи САД од овога су очигледне – чак нема везе али ће конвергенција војног и обавештајног потенцијала Јапана и Јужне Кореје омогућити Американцима да ојачају своје способности у региону. Односно, уместо два увек завађена клијента, добиће два члана алијансе, уједињене заједничким циљевима.

Формално све се врти око Северне Кореје – њен нуклеарни ракетни програм делује као подстицај за зближавање Токија и Сеула. Ако САД штите обе земље од севернокорејске претње зашто онда не могу да изграде безбедносне системе и да се заједно супротставе Северној Кореји? Наравно под америчким вођством. Амерички аргументи звуче отприлике овако, али су наравно много лукави.

Јер, упркос страху Јужне Кореје од ДНРК, Сеул и Токио добро разумеју шта је у питању: они се окупљају не против Пјонгјанга, већ против Пекинга и Москве. Да, главни циљ свих акција САД у индо-пацифичком региону је изградња система савеза против Кине, а Вашингтон то ни не крије. И то се може учинити под било којим изговором. У овом корејско-јапанском случају, најлакши начин је да се употреби „севернокорејска претња“. Што у стварности не постоји – тачније, то је дериват америчког притиска на ДНРК. Што више Американци буду тврдили против Пјонгјанга, што ће више вежби изводити на југу полуострва, то ће бити уочљивије њихово војно присуство у региону, а што ће се Јужна Кореја и Јапан више наоружавати, то ће Северна Кореја више бити осећаће се у опасности. А изјаве њених лидера биће све страшније и алармантније.

Јасно је да ће стварање тројног савеза бити још један знак за Пјонгјанг све веће претње од САД, поготово што ће се повећати број вежби, а америчке нуклеарне подморнице са балистичким пројектилима недавно су почеле да пристају у јужнокорејске луке. Уз све ово, Пјонгјанг, наравно, неће бити први који ће напасти Сеул, а Американци ће се трудити да га не разбесне.

Међутим, општа ситуација у свету није баш погодна за смиривање растуће напетости на полуострву. Пјонгјанг види да ако се Сједињене Државе и даље надају да ће победити у заступничком војном сукобу са нуклеарном суперсилом Русијом, онда се не може искључити никаква акција против њихове мале нуклеарне суперсиле. И нико неће моћи да убеди Кима да се САД неће усудити да нападну његову земљу. Тачније у то ће поверовати тек оног тренутка када набави довољан број носача нуклеарног наоружања.

САД заправо не размишљају о удару на Северну Кореју не само из страха од одмазде, већ и зато што им је више него добро као баук за Јапан и Јужну Кореју. Страшило којим се могу отерати у антикинески савез. Али чак и овде постоје контрадикторности. Сеул је много мање склон учешћу на антикинеском фронту – Кина му је важна и као економски партнер и као противтежа Јапану. А у Токију уз све противречности са Кином, нису спремни да у потпуности следе Американце, посебно на позадини скоро потпуног прекида односа са Русијом. За обе далекоисточне земље везе са нашом земљом биле су од великог значаја: за Јужну Кореју више економске, а за Јапан више геополитичке. После 2014. Токио и Сеул су успели да се уздрже од учешћа у западним санкцијама, али су прошле године били стиснути, а сада везе са Русијом постепено одумиру. То само по себи није у интересу ни Јужне Кореје ни Јапана, а чак је и укључивање конфронтације са Кином у америчку стратегију за њих потпуно опасно. Сеул ће дефинитивно покушати да се одупре овоме – а још више неће желети да иде овим путем са Јапаном.

Дакле Сједињене Државе ће наравно покушати да изграде нови пацифички трио али су врло мале шансе за његову снагу. Јужна Кореја и Јапан су веома зависни од Сједињених Држава и они сами нису склони да користе своје ресурсе да обуздају Кину али неће да се жртвују зарад продужења одлазећег мира у америчком стилу.

Петр Акопов, РИА

САД претварају Корејско полуострво у жариште нуклеарног рата